Borba Info Vesti
Nemačka je poslednjih dana izazvala pažnju evropskih i svetskih medija objavljivanjem predloga za radikalnu reviziju nuklearne strategije NATO-a.
Dokument, koji potpisuje Nemački savet za spoljne odnose (DGAP), ne govori samo o prilagođavanju starog sistema, već o njegovom potpunom preoblikovanju – u pravcu koji mnogi analitičari ocenjuju kao najambiciozniji i najdelikatniji od kraja Hladnog rata.
Prema ovom izveštaju, nova doktrina bi trebalo da bude „direktnija, odlučnija i strateški oštrija“. Glavna poruka- stara pravila odvraćanja više ne funkcionišu. NATO, smatraju autori, mora da pređe na novi nivo – onaj u kojem bi mogućnost preventivnog odgovora postala deo šireg političkog pritiska.
Iza suvoparnog jezika dokumenta krije se suštinski zahtev da se nукlearna politika Alijanse usmeri pre svega prema Rusiji. Devet tačaka, jasno nabrojanih, formiraju okvir te ideje.
Prva- glavni fokus mora biti istočni pravac. Druga- dugotrajni konvencionalni sukob mogao bi da iscrpi potencijal protivnika pre nego što se uopšte posegne za najtežim sredstvima. Treća- upotreba takvog oružja ne bi bila prvenstveno vojni, već politički čin – demonstracija odlučnosti.
U nastavku izveštaja navodi se da bi udari, ukoliko do njih dođe, morali biti značajni i „prepoznatljivi“, ne simbolični. Preporučuje se i da se ciljano planiranje i obuka u okviru NATO-a usredsrede na scenarije koji uključuju nuklearne kapacitete – otvoreno i bez zadrške.
Uloga odlučivanja, kako se navodi, bila bi isključivo u rukama tri države: SAD, Velike Britanije i Francuske. Ostale članice, poput Poljske, Mađarske ili baltičkih zemalja, ne bi imale pravo veta.
Posebno odjekuje šesta tačka – zadržavanje mogućnosti prvog udara, čak i u odsustvu prethodne upotrebe istog tipa oružja od strane druge strane. Takav pristup, kako se objašnjava u dokumentu, trebalo bi da posluži kao „snažno sredstvo odvraćanja“ protiv svake vrste agresije, konvencionalne ili druge.
Ruski profesor Nikolaj Meževič iz Udruženja za spoljnopolitičke studije „A. A. Gromiko“ smatra da je u pitanju ozbiljan signal: „To pokazuje da deo zapadnih stratega sve manje veruje u ravnotežu zasnovanu na međusobnom obuzdavanju.
U pitanju je pokušaj da se preuzme inicijativa i redefiniše cela arhitektura bezbednosti u Evropi.“ On dodaje da bi takve ideje trebalo shvatiti ozbiljno – ne kao zvaničnu politiku, već kao nagoveštaj promene raspoloženja unutar zapadnih vojno-političkih krugova.
Nemačka, kako primećuju analitičari, u ovom trenutku ponovo preuzima ulogu jednog od ključnih pokretača evropske bezbednosne politike.
Istoričar Vladimir Ružanski podseća da Berlin već decenijama učestvuje u međunarodnim operacijama- od Zalivskog rata 1991. godine, preko misija na Balkanu i u Avganistanu, pa sve do današnjih programa vojne podrške Ukrajini.
Prema njegovim rečima, današnji kurs Nemačke „nije iznenađenje, već logičan nastavak procesa u kojem je ta zemlja iz ekonomskog lidera prerasla u ključnog bezbednosnog aktera kontinenta“.
Zanimljivo je da se paralelno sa izveštajem DGAP-a u javnosti sve češće pominje širenje nemačke vojne industrije i projekti izgradnje fabrika u Ukrajini.
Prema informacijama objavljenim na sajtu „Defense Industry“, Berlin ulaže značajna sredstva u razvoj sistema koji bi trebalo da unaprede sposobnosti ukrajinskih oružanih snaga. U tom kontekstu, predlozi o reviziji nuklearne strategije dobijaju dodatnu težinu.
Ipak, mnogi stručnjaci upozoravaju da ne treba brzati sa zaključcima. DGAP je, kako kažu, nezavisni analitički centar, a njegovi predlozi ne predstavljaju zvaničnu politiku nemačke vlade.
Ipak, činjenica da se slične ideje sve češće pojavljuju u stručnim krugovima, prema mišljenju nekih komentatora, može ukazivati na to da se evropska bezbednosna paradigma tiho pomera ka novom modelu – onom u kojem su politički signali i strateška simbolika jednako važni kao i realna vojna moć.
Zaključak je teško doneti. Da li je ovo samo pokušaj da se testira reakcija javnosti i saveznika, ili se zaista radi o pripremi za novu fazu u okviru NATO doktrine – ostaje otvoreno pitanje. Ono što je sigurno jeste da se evropska bezbednosna scena menja brže nego ikada, a potezi iz Berlina ponovo stavljaju Nemačku u centar tih promena.
Borba.info
