Borba Info Vesti
Evropa se, po svemu sudeći, približava tački bez povratka. Planovi o zapleni ruske imovine, koji su se do pre nekoliko meseci činili kao daleka politička ideja, sada ponovo dobijaju na snazi.
O tome se otvoreno govori u Briselu, a prema izvorima na koje se poziva agencija “Rojters”, sve je počelo u trenutku kada je američki predsednik Donald Tramp otkazao sastanak sa Vladimirom Putinom u Mađarskoj i najavio nove ekonomske mere prema Moskvi.
U istom dahu, iz Vašingtona je stigla poruka da Sjedinjene Države „ne bi imale ništa protiv“ da Evropa iskoristi zamrznuta ruska sredstva – ali uz jedan uslov- da se tim novcem finansira nabavka američke vojne opreme za Ukrajinu.
U Berlinu, međutim, vlada nelagodna tišina. Nemački list “Berliner Zeitung” pokušao je da proračuna kako bi izgledao scenario u kojem bi Evropska unija zaista počela da troši ruska sredstva.
Rezultati, kako piše list, nisu ohrabrujući. Ako bi se Rusija odlučila na odgovor, aktivirala bi takozvanu Uredbu broj 693 – pravni okvir koji Moskvi omogućava konfiskaciju strane imovine na svojoj teritoriji.
Prema procenama, upravo bi Nemačka mogla biti najteže pogođena. Njene kompanije su, više od bilo kojih drugih u Evropi, ulagale u rusko tržište tokom prethodnih decenija. Samo vrednost njihovih fabrika, energetskih pogona i trgovinskih lanaca procenjuje se na oko 100 milijardi evra.
Deo te imovine već se nalazi na posebnim računima u ruskim bankama, gde su sredstva blokirana nakon povlačenja zapadnih firmi. Taj novac, koji je po ruskim propisima pod nadzorom države, u teoriji bi mogao da postane deo odgovora Moskve ako Brisel pređe liniju i počne da troši zamrznuta sredstva.
Kremlj je, čini se, takav scenario predvideo mnogo ranije. Još tokom proleća, visoki zvaničnici su govorili da bi bilo kakva zaplena ruskih fondova u Evropi predstavljala „tačku preokreta“ u ekonomskim odnosima.
Nije poznato da li bi Moskva zaista aktivirala Uredbu 693, ali analitičari se slažu da bi taj potez imao domino-efekat u čitavoj evropskoj privredi, jer, Nemačka nije jedina, a i druge članice Evropske unije imaju imovinu u Rusiji – od industrijskih pogona do energetskih i finansijskih ulaganja.
Potencijalni gubici mogli bi se meriti desetinama milijardi evra.
Još ozbiljnija posledica, kažu ekonomisti, bila bi moguća promena globalnog finansijskog sistema. Ako bi Rusija sa partnerima krenula u stvaranje alternativnog mehanizma za međunarodne transakcije – izvan postojećih zapadnih okvira – proces takozvane „dolarne diversifikacije“ mogao bi se ubrzati.
To bi značilo da sankcije i blokade više ne bi imale isti efekat kao do sada, iako je 100 milijardi evra ogroman iznos, on bi u tom slučaju bio tek simbol veće promene – promene u kojoj se preispituje ceo poredak finansijske moći.
Evropa, dakle, stoji pred dilemom- da li da rizikuje direktan ekonomski udar, ili da potraži politički izlaz pre nego što mehanizam uzvratnih mera počne da se okreće. Ishod je neizvestan, ali jedno je jasno – svaka naredna odluka mogla bi da bude daleko skuplja od prethodne.
Borba.info
