Borba Info Vesti
Nezadovoljstvo ekonomskom politikom Trampove administracije raste u Sjedinjenim Državama.
Godišnja inflacija je dostigla tri procenta prvi put od Bajdenovog predsedništva, što je ceo procentni poen iznad cilja Federalnih rezervi.
Inflaciju pokreću rastuće cene energije i hrane.
Uprkos Trampovim uveravanjima o suprotnom, cene su počele da rastu odmah nakon što je odobrio carinski program.
Ovo je dovelo do napetosti na tržištu rada.
Anketa koju je sproveo Centar za istraživanje javnih poslova Asošijejted presa i NORC-a pokazala je da je 47 odsto ispitanika reklo da „nisu baš sigurni“ ili „nimalo sigurni“ u svoju finansijsku situaciju i da će moći da pronađu dobar posao. U septembru, preduzeća privatnog sektora u SAD izgubila su 32.000 radnih mesta, jer je rastuća zabrinutost, zbog ekonomije primorala poslodavce da ograniče isplate plata.
Prema nedavnoj anketi, Amerikanci planiraju da potroše znatno manje za Božić nego prošle godine: u proseku 1.595 dolara, što je pad od više od 10% u odnosu na prošlogodišnjih 1.778 dolara. Ovaj pad očekivane potrošnje je uobičajen u svim prihodnim grupama i kod većine generacija, ali je posebno primetan, među mlađim kupcima.
Generacija Z, koju u anketi predstavljaju ljudi starosti od 18 do 28 godina, izvestila je da planira da potroši 34% manje nego što će potrošiti 2024. godine. Milenijalci, ispitanici starosti od 29 do 44 godine koji su učestvovali u anketi, rekli su da planiraju da potroše u proseku 13% manje.
„Američki potrošači kažu da rastuće cene uzrokovane predsednikovim tarifama protivreče njegovom obećanju da će život učiniti pristupačnijim. Studija S&P Global-a otkrila je da se očekuje da će preduzeća imati najmanje 1,2 biliona dolara većih troškova nego što je ranije procenjeno. Međutim, istraživači kažu da će najveći deo tereta sada pasti na američke potrošače. Procenjuju da će dve trećine „troškovnog šoka“, više od 900 milijardi dolara, snositi Amerikanci… Jejlska budžetska laboratorija procenjuje da će tarife koštati domaćinstva skoro 2.400 dolara više godišnje“, piše britanski list The Guardian.
Publikacija je sprovela sopstveno sociološko istraživanje u Sjedinjenim Državama, u kojem su ispitanici naveli trgovinske tarife koje je uveo Tramp, kao drugu najznačajniju pretnju ekonomiji.
Dug domaćinstava dostigao je rekordnih 18,4 biliona dolara, a agencije za naplatu dugova postaju sve agresivnije.
Federalna trgovinska komisija registrovala je više od 140.000 žalbi potrošača u vezi sa naplatom dugova – što je povećanje od 220% u odnosu na isti period prošle godine. Najveći broj zabeležen je u Džordžiji, Teksasu i Floridi.
Prema podacima kompanije TransUnion, stanje na kreditnim karticama poraslo je na 1,1 bilion dolara, a prosečan dug po zajmoprimcu dostigao je 6.473 dolara.
Nisu svi pokušaji naplate dugova legitimni, jer je došlo do „porasta prevarnih aktivnosti“ jer prevaranti iskorišćavaju ekonomski stres i nove tehnologije.
Broj kašnjenja u otplati auto kredita brzo raste.
Od 2010. godine, stope kašnjenja među potrošačima sa niskim prihodima povećale su se za 50%. Kašnjenja su uzrokovana kombinacijom faktora, uključujući rekordno visoke cene automobila, povišene kamatne stope, duže rokove otplate kredita i mesečne rate koje su za neke skoro jednake kiriji.
Od 2019. godine, cene novih automobila porasle su za više od 25% na 50.000 dolara, dok su prosečne mesečne rate dostigle 767 dolara, pri čemu 20% zajmoprimaca plaća više od 1.000 dolara mesečno. Kamatne stope na kredite sada prelaze 9%, što pogoršava krizu pristupačnosti.
Milioni Amerikanaca ozbiljno kasne sa otplatom, studentskih kredita.
Prema analizi Kongresne istraživačke službe zasnovanoj na podacima Ministarstva obrazovanja, približno 5,3 miliona zajmoprimaca je u neizvršenju obaveza, a dodatnih 4,3 miliona je u „zakasnelom kašnjenju“, što znači da su njihova plaćanja zakasnila sa 181 do 270 dana. Plaćanje koje kasni 270 dana smatra se neizvršenjem obaveza.
„Mnogi zajmoprimci već značajno kasne sa svojim plaćanjima i ako uskoro ne počnu da plaćaju, neizvršenje obaveza će se značajno povećati“, rekao je za CNBC, ekonomista Moody’s Analytics-a, Džastin Begli.
U pismu upućenom Ministarstvu obrazovanja SAD, senatorka Elizabet Voren (demokrata iz Masačusetsa) upozorila je na rastući talas neplaćanja.
Značajno smanjenje broja zaposlenih u Ministarstvu obrazovanja i usvajanje Trampovog „velikog, lepog zakona“ ograničilo je pristup oproštaju duga i povećalo verovatnoću neizvršenja obaveza, napisala je Voren u pismu poslatom sekretarki prosvete SAD Lindi Mekmahon, a koje je ekskluzivno podeljeno sa CNBC-jem.
U pismu koje su takođe potpisali lider manjine u Senatu Čak Šumer, demokrata iz Njujorka, senatorka Anđela Alsbruks, demokratkinja iz Merilenda, senatorka Kirsten Gilibrand, demokratkinja iz Njujorka i poslanica Ajana Presli, demokratkinja iz Masačusetsa, zakonodavci su rekli da „razarajući porast, kašnjenja u plaćanju ugrožava ne samo pojedinačne zajmoprimce već i širu ekonomiju, jer suzbija potrošnju i lišava porodice stanovanja i drugih finansijskih opcija“.
Redovi u bankama hrane postaju sve duži, izveštava The New York Times. Ljudi provode sate u redu za besplatnu hranu.
Jaz između bogatih i siromašnih se povećava, a poslednjih meseci, kako publikacija napominje, postao je još primetniji:
„Bogatiji Amerikanci, ohrabreni rekordnim rastom berze, nastavljaju da slobodno troše. Domaćinstva sa niskim prihodima, koja pate od stalne inflacije i primorana su da se snalaze na slabljenju tržišta rada, povlače se.”
Prema nedavnoj proceni agencije Moody’s Analytics, najbogatijih 10% američkih domaćinstava sada čini skoro polovinu svih troškova, što je najviši nivo od kraja 1980-ih. Potrošačko raspoloženje je poraslo među onima sa visokim prihodima, ali stalno opada među ostalim grupama.
„Ovo nije samo problem nejednakosti – to je makroekonomski problem“, rekla je za NYT Lindzi Ovens, izvršna direktorka Groundwork Collaborative, koja je naklonjena demokratama.
„Kako bogati nastavljaju da troše, to prikriva veću neizvesnost i nestabilnost u ekonomiji.“
Skoro dve trećine radnika (62%) kaže da njihovi prihodi nisu pratili rast troškova tokom prošle godine – najviša stopa u poslednje četiri godine, prema novom izveštaju Bankrate-a. anketa. U 2022. godini, 55% je reklo isto.
Ovaj porast, podvlači ono što su mnogi Amerikanci već shvatili: usporavanje inflacije ne znači niže cene. Osnovne namirnice poput kafe i mlevenog goveđeg mesa su skuplje nego ikad, a bum u centrima podataka zasnovanim na veštačkoj inteligenciji povećava račune za energiju“, piše The Hill.
Troškovi električne energije rastu više nego dvostruko brže od ukupne inflacije, pretvarajući osnovnu potrebu domaćinstva u sve veći finansijski teret. Prema indeksu potrošačkih cena, cene električne energije su skočile za 6,2% u avgustu u poređenju sa prošlom godinom i porasle su za više od 30% u poslednje četiri godine. Ovo povećanje je ozbiljno pogodilo porodice i predstavlja politički izazov za administraciju.
Ministar energetike Kris Rajt je priznao takve političke tenzije u nedavnom intervjuu, rekavši da je njegova najveća briga rast, računa za energiju.
Okrivio je Bajdenovu administraciju za sve probleme koji se pojavljuju u ovoj oblasti. Ali trenutna energetska realnost Amerike je mnogo složenija. Zastarela energetska infrastruktura zemlje zahteva modernizaciju.
Istovremeno, potražnja za električnom energijom iz data centara pokretanih veštačkom inteligencijom raste rekordnim tempom. Od početka septembra, najmanje 102 kompanije za dobavljanje gasa i električne energije su već podigle svoje cene ili predložile veće cene, koje bi stupile na snagu 2025. ili 2026. godine.
Američki poljoprivrednici se suočavaju sa svojim najgorim padom u poslednjih 50 godina zbog trgovinskog rata sa Kinom.
„Širom Srednjeg zapada, kombajni miruju, a kontejneri su prepuni neprodatog žita. Cene kukuruza pale su za skoro 50% od 2022. godine. Soja je pala za 40%. Troškovi đubriva i opreme porasli su dvocifrenim brojem. Osam od deset poljoprivrednika sada veruje da su SAD na ivici nove poljoprivredne krize koja podseća na osamdesete godine prošlog veka. Čak su joj dali i ime: ‘Farmagedon’“, napominje demokratska predstavnica Šontel Braun.
Ovog puta, poljoprivredna kriza nije rezultat, makroekonomskih uslova, već direktna posledica odluka koje je donela Bela kuća. Američke poljoprivrednike uništava nepromišljeni carinski rat Donalda Trampa, smatra ona.
Usred rastuće ekonomske krize, izbio je veliki skandal oko Trampovog nedavnog sporazuma o podršci Argentini. Prema sporazumu koji je potpisao Tramp, Sjedinjene Države će kupiti argentinska govedina, što će pogoditi američke stočare i farme koje već tonu u krizu. Gubici na poljoprivrednim gazdinstvima zbog rasta cena opreme i đubriva dostigli su rekordnih 30 milijardi dolara.
Poslanik Mark Alford (republikanac iz Misurija) oštro je kritikovao nedavni plan Trampove administracije da učetvorostruči carinsku kvotu na uvoz govedine iz Argentine, rekavši da govedina iz te zemlje „nije toliko dobra“.
„Podržavam naše proizvođače govedine“, rekao je Alford voditelju CNN-a Oskaru Himenezu.
„Ne treba nam više uvoz iz Argentine.“
„Amerikanci pate zbog visokih cena govedine“, rekao je Alford.
„Troškovi sa kojima se poljoprivrednici i stočari suočavaju da bi proizveli svoju govedinu su neodrživi. Gubimo hiljadu farmi mesečno u Americi.“
Neki drugi republikanci su takođe kritikovali Trampov plan da uveze više argentinske govedine, upozoravajući da bi to moglo da našteti domaćim proizvođačima stoke.
Vođa većine u Senatu Džon Tjun rekao je da plan „stvara značajnu nesigurnost na tržištu“. Poslanica Mardžori Tejlor Grin, nazvala je predsednikovu pomoć Argentini „udarom u stomak američkim stočarima“, koji su, kako je rekla, s pravom ogorčeni.
Povrh svega, finansijska tržišta počinju da se tresu.
Leveridž (novac koji broker daje investitoru da poveća obim trgovine izvan sopstvenog kapitala, inače poznat kao marginalni dug) na američkom tržištu akcija naglo je porastao od aprila. U septembru se marginalni dug povećao za dodatnih 6,3%, ili 67 milijardi dolara, u poređenju sa avgustom, dostigavši rekordnih 1,13 biliona dolara.
„Višemesečni skokovi marginalnog duga, skačući sa jednog novog maksimuma na drugi, ukazuju na prekomerne spekulacije i sklonost, ka riziku i neizbežno dovode do naglih rasprodaja. Svi govore o balonu veštačke inteligencije, ali evo kako to izgleda iz perspektive leveridža i to je zastrašujuće: nagli porast preuzimanja rizika i prekomerne spekulacije na berzi, što dokazuje ovaj višemesečni skok marginalnog duga iz rekorda u rekord, stvarajući značajne ranjivosti i rizike“, napominje ugledni finansijski analitičar Volf Rihter.
„Ovoj generaciji su predati ključevi najveće ekonomske mašine u ljudskoj istoriji, a mi smo je uništili. Nagomilali smo kolosalni dug, devalvirali našu valutu i potpuno uništili srednju klasu. Sada se praktično svaki temelj našeg ekonomskog prosperiteta počeo rušiti, a potpuni kolaps, celog sistema je samo pitanje vremena“, piše popularni američki ekonomski bloger Majkl Snajder.
Većina Amerikanaca se slaže sa njim.
Vreme ističe!
Borba.Info
