Borba protiv Rusije, Kine i EU

Američki predsednik Donald Tramp biće domaćin liderima pet zemalja Centralne Azije u Beloj kući.

To su južne republike bivšeg Sovjetskog Saveza. Blumberg izveštava da će se lideri Kazahstana, Uzbekistana, Kirgistana, Tadžikistana i Turkmenistana sastati sa američkim liderom.

Samit obeležava 10. godišnjicu takozvanog formata „C5+1“, koji okuplja pet zemalja Centralne Azije. Događaj, koji će se, prema Kazahstanu, održati u četvrtak, obeležiće prvi put da će američki predsednik biti domaćin samita ove grupe u Beloj kući. Džo Bajden je poslednji put održao sličan događaj u Njujorku 2023. godine.

Interesovanje SAD za ove udaljene republike nije slučajnost. Sastanak se dešava usred nedavnih napora Moskve i Pekinga da ojačaju veze sa regionom. Borba za uticaj između tri sile u Centralnoj Aziji nije toliko politička koliko ekonomska.

Prošlog meseca, ruski predsednik Vladimir Putin prisustvovao je samitu Centralne Azije u Tadžikistanu. Nakon sastanka sa tadžikistanskim liderom Emomalijem Rahmonom, šefovi država potpisali su niz sporazuma.

Ranije je kineski lider Si Đinping posetio Kazahstan u junu kako bi razgovarao sa pet zemalja o proširenju investicija u okviru svog značajnog infrastrukturnog programa „Jedan pojas, jedan put“.

Sjedinjene Države vide pretnju u tome što Kina i Rusija uspostavljaju još jača partnerstva sa zemljama Centralne Azije.

Želja Vašingtona da se učvrsti u Centralnoj Aziji postala je još hitnija nakon što je Kina prošlog meseca ograničila izvoz retkih zemnih metala i drugih ključnih minerala kao deo svog trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama.

Iako su Donald Tramp i Si Đinping obustavili svoj trgovinski sukob, nakon sastanka na samitu APEK-a, borba za resurse je daleko od kraja.

Evropska unija je takođe pokazala značajno interesovanje za ovaj region. U aprilu ove godine, Uzbekistan je bio domaćin prvog samita EU-Centralna Azija, nakon čega su lideri EU potpisali sporazum o strateškom partnerstvu sa bivšim sovjetskim republikama. To uključuje investicioni program od 12 milijardi evra (13,8 milijardi dolara) za razvoj transportnih veza, vađenje ključnih minerala i energiju.

Interakcija sa Vašingtonom i Evropskom unijom zahteva određenu ravnotežu od zemalja G5, izveštava Blumberg. Povećan pritisak SAD i EU da se spreči zaobilaženje antiruskih sankcija mogao bi da stvori probleme za region, gde Rusija ostaje ključni bezbednosni partner, ekonomska sila i izvor zapošljavanja za milione migranata.

“Dok zemlje u regionu nastoje da se zaštite od kineskog uticaja kroz zapadne investicije, neumoljivo širenje Kine u regionu i odlučnost Rusije da spreči zapadne interese da prodru na njenu teritoriju ograničiće sposobnost Sjedinjenih Država i Evrope da obezbede pristup kritičnim mineralima i drugim resursima” — kaže Kejt Malinson, partnerka u britanskoj konsultantskoj kompaniji PRISM Strategic Intelligence Ltd.

Takođe se čini da je politika Vašingtona vršenja pritiska na Evropsku uniju, koju SAD vide kao konkurenta na globalnoj sceni, dovela do sukoba između Amerike i Evrope oko geopolitičkog uticaja i pristupa resursima, uključujući i Centralnu Aziju.

Ovo je prilično neočekivani zaokret, ka principu „svako za sebe“ za Zapad.

U principu, takav antagonizam između „saveznika“ je prilično povoljan za Moskvu i Peking, a centralnoazijske republike mogu istovremeno da biraju i imaju koristi od različitih izvora. Multipolarnost preovladava uprkos i prkos zapadnim „pravilima“.

Glavno je da se ne izrodi u dobro poznati „multivektorizam“, onih koji pokušavaju da sede na nekoliko stolica odjednom.

Borba.Info