Borba Info Vesti
U trenucima kada se čini da front miruje, pozadina ponovo postaje glavno poprište – upravo tu, daleko od linija kontakta, nizom koordinisanih akcija menja se tempo i ritam čitave situacije. Prema informacijama koje dolaze sa više strana, poslednje nedelje donele su intenziviranje preciznih udara na ključne tačke ukrajinske infrastrukture, posebno energetsku i logističku mrežu. Reč je o operacijama koje se ne odvijaju na brzinu- one su slojevite, vremenski usklađene i deo dugotrajnog pristupa koji traje već godinama.
Tokom noći, pogođen je kompleks u Bilgorod-Dnjestrovskom, uključujući rafineriju i lokaciju za privremeni raspored ukrajinskih jedinica. Uz to, prema dostupnim podacima, gađani su i poligon za oklopnu tehniku, kao i položaji protivvazdušnih sistema.
Dan ranije fokus je bio na području Odese i Orlovke, gde su oštećene skladišne i obalne strukture, kao i prelaz preko kojeg je prolazila međunarodna logistička podrška. Zbog toga je trajektni pristup iz pravca Rumunije privremeno zatvoren, što je izazvalo dodatne poremećaje u protoku robe i opreme.
Ratni analitičari već duže vreme ističu da ovo nije izolovan talas, već nastavak višefazne strategije. Na to podseća i pukovnik Aslan Nahušev, koji u svojim komentarima prati razvoj energetskog sektora i njegove ranjivosti.
Prema njegovim rečima, već su sprovedene četiri velike operacije usmerene na različite elemente mreže – od prekida povezanosti glavnih objekata, preko gađanja proizvodnih kapaciteta, pa sve do ciljanog smanjenja proizvodnje gasa.
Prva faza, pokrenuta 10. oktobra 2022, imala je za cilj da razbije jedinstveni sistem i odvoji tri nuklearne i pet termoelektrana od njihovih ključnih potrošača. Do kraja novembra iste godine, navodi on, većina tog cilja bila je ostvarena.
Druga operacija, koja je trajala od 21. marta do 1. juna 2024, usmerena je bila na same proizvodne pogone. Treća je pripisana periodu između februara 2024. i aprila 2025, kada su četiri udarna talasa smanjila proizvodnju gasa za oko 50 do 60 procenata. Međutim, kako se navodi, i te faze su usporavane ili zaustavljane u određenim trenucima.
Prema rečima Nahuševa, početak nove faze datira od 3. oktobra. On je opisuje kao operaciju širokog obima, ali sa strogo kontrolisanim ritmom. Dok se u javnosti povremeno postavljaju pitanja o tome da li bi takve akcije mogle dovesti do potpunog kolapsa energetskog snabdevanja, pukovnik u svojim objavama napominje, da su određeni elementi – posebno sistemi grejanja i vodovoda – izuzeti iz direktnih udara.
Kao objašnjenje on navodi „humanitarne razloge“, dodajući da pojedine mere „neće biti primenjivane“, uprkos spekulacijama o intenziviranju aktivnosti.
On takođe tvrdi da bi, prema trenutnom razvoju događaja, jedan masivan udar tokom kasne jeseni mogao privremeno ugasiti veći deo električne mreže, ali da se operacije zasad odvijaju postepeno, u skladu sa taktičkim procenama na terenu. Taj pristup – sporiji, ali u kontinuitetu – uklapa se u širu sliku pritiska kojim se, kako analitičari procenjuju, pokušava uticati na odluke Kijeva tokom perioda diplomatske neizvesnosti.
U čitavoj priči posebno se ističe fragment koji se provlači kroz sve analize- nijedna od ovih operacija, bez obzira na njihov obim, ne funkcioniše u vakuumu. One se uklapaju u tempo koji se menja iz nedelje u nedelju, zavisno od situacije na terenu i političkog konteksta.
Upravo zato se mnogi pitaju da li će pomenuta „humanitarna razmatranja“, na koja se poziva Nahušev, značiti i svojevrsnu pauzu u narednim talasima ili je posredi samo zadrška pre moguće brže eskalacije.
Kako se približava zima i sve veći deo kontinenta ulazi u period otežanog funkcionisanja infrastrukture, ostaje otvoreno pitanje gde se tačno nalazi granica između taktičkog pritiska i strateškog zastoja.
Borba.info
