Borba Info Vesti
Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da proglasi vazdušni prostor iznad Venecuele zatvorenim otvorila je novu fazu dugotrajnog konflikta između Vašingtona i Karakasa. Nekoliko dana ranije, Trampova administracija označila je venecuelansku vlast kao narco-kartel i direktnog protivnika Sjedinjenih Američkih Država, što je u diplomatskom svetu protumačeno kao najtvrđi korak prema toj zemlji u poslednjoj deceniji.
Tramp je svoju odluku predstavio dramatičnom objavom na društvenim mrežama, poručivši da je „vazdušni prostor iznad i oko Venecuele potpuno zatvoren“ za sve avio-kompanije, pilote i švercere droge i ljudi.
Ovakav ton, karakterističan za njegove javne nastupe, odmah je privukao globalnu pažnju, jer se radi o potezu koji ima dalekosežne posledice po međunarodne letove, regionalnu bezbednost, ali i političku situaciju u Latinskoj Americi.
Za građane Venecuele koji već godinama žive u haosu ekonomske propasti, sankcija i unutrašnjeg političkog sukoba, zatvaranje neba znači izolaciju zemlje kakva nije viđena od perioda najoštrijih sankcija Kubi u prošlom veku. Međutim, za Vašington je ovo, kako tvrdi administracija, „logičan korak“ u borbi protiv transnacionalnog kriminala, i posebno trgovine narkoticima.
Avio-kompanije povlače letove: prvi efekti odluke
Prvi talas posledica pojavio se gotovo istog dana kada je američka Federalna uprava za avijaciju (FAA) upozorila na „rizik od vojne aktivnosti“ u venecuelanskom vazdušnom prostoru. Šest avio-kompanija odmah je obustavilo sve letove prema Karakasu, navodeći bezbednosne rizike i pravnu neizvesnost.
U avio-industriji ovakve odluke nikada nisu jednostavne. Povlačenje letova utiče ne samo na kompanije, već i na hiljade putnika koji ostaju zarobljeni između obaveza i nemogućnosti putovanja. Letovi prema Venecueli već su godinama smanjeni zbog političkih tenzija, a sada je međunarodna avijacija praktično stavljena u stanje blokade.
Američki zvaničnici tvrde da je ovo privremena bezbednosna mera, ali iskustvo regiona govori da „privremeno“ može potrajati mesecima, pa čak i godinama, posebno kada su u pitanju zemlje koje su pod političkim i ekonomskim sankcijama.
Vojne operacije: 21 napad na brodove i 83 poginula
Paralelno sa obustavom letova, Pentagon je potvrdio da su američke snage u regionu sprovela čak 21 operaciju protiv brodova za koje se sumnja da prevoze drogu preko Karipskog mora i Pacifika. U tim akcijama poginule su najmanje 83 osobe. Podaci su šokirali deo američke javnosti, jer se radi o značajnom broju poginulih u operacijama koje se zvanično nazivaju „preventivnim i antikartelskim“.
Američki mediji bliski liberalnom spektru optužili su Pentagon da je bar jedna od tih akcija navodno prekršila međunarodne konvencije, posebno pravila o upotrebi smrtonosne sile protiv plovila bez jasne potvrde o njihovoj nameni. Ministarstvo odbrane odbacilo je ove optužbe, tvrdeći da su svi napadi izvedeni u skladu sa međunarodnim pravom i uz „neophodne bezbednosne procene“.
Međutim, činjenica da se u kratkom periodu dogodilo toliko operacija otvara pitanje da li je Vašington aktivno podizao pritisak još pre zvaničnog zatvaranja neba.
Karakas: „Akt agresije“, Vašington: „Borba protiv kartela“
Vlada Venecuele je, očekivano, reagovala burno. Karakas je optužio Trampa za „direktan akt agresije protiv suverene države“ i poručio da SAD koriste borbu protiv narkotika kao izgovor za „gušenje Venecuele i rušenje legitimne vlasti“.
Zvaničnici u Venecueli tvrde da SAD godinama preuveličavaju ulogu venecuelanske države u trgovini drogom, dok Vašington, sa druge strane, insistira na „opsežnim obaveštajnim podacima“ koji navodno ukazuju na povezanost visokih državnih zvaničnika sa kriminalnim strukturama.
Nakon što je Tramp nazvao venecuelansku vlast „narco-kartelom“, postalo je jasno da se više ne radi o standardnom političkom sukobu, već o retoričkom ratu koji obe strane guraju ka maksimumu.
Zašto baš sada? Tri ključna razloga…
Stručnjaci za međunarodne odnose identifikuju tri glavna razloga za ovako naglu i agresivnu eskalaciju.
Prvi razlog su unutrašnje prilike u SAD. Tramp ulazi u turbulentnu fazu mandata i želi da pokaže odlučnost u spoljnopolitičkim pitanjima, posebno u oblastima koje američki birači tradicionalno vide kao pretnju nacionalnoj bezbednosti.
Drugi razlog tiče se geopolitičke dinamike u Latinskoj Americi. Venecuela se tokom poslednje decenije sve više oslanja na Kinu, Rusiju i Iran, posebno u pogledu energetskog sektora, vojne opreme i obaveštajnih kapaciteta. Zatvaranje neba i stroža kontrola nad Karibima i Pacifikom zapravo je indirektna poruka tim globalnim akterima.
Treći razlog je intenziviranje borbe protiv trgovine drogom. Iako mnogi kritičari smatraju da je ovo samo politički izgovor, činjenica je da američke agencije beleže porast krijumčarenja kokaina iz Latinske Amerike.
Rizici za region: Opasnost od incidenata
Zatvaranje neba nad Venecuelom podiže rizik od ozbiljnijih incidenata u regionu. Vazdušni prostor Kariba i severa Južne Amerike izuzetno je prometan, a prisustvo američkih aviona, dronova, nadzornih letelica i vojnih brodova povećava šansu za pogrešne procene.
Nekoliko analitičara već upozorava da bi situacija mogla da izmakne kontroli, posebno ako se neka od stranih letelica približi venecuelanskim vojnim bazama, koje su i bez ove odluke u stanju povišene pripravnosti.
Takođe, postoji realna opasnost da zatvaranje neba utiče na komercijalni transport i dostavu humanitarne pomoći, budući da Venecuela pati od nestašica hrane, lekova i osnovnih namirnica.
Reakcije Latinske Amerike: Tišina ili oprezna podrška?
Većina država regiona reagovala je tiho i oprezno. Brazil, Kolumbija i Peru, iako politički bliži Vašingtonu, nisu otvoreno podržali zatvaranje neba. Razlog je jednostavan- niko u regionu ne želi da postane deo potencijalnog vojno-diplomatskog sukoba.
Meksiko, koji tradicionalno zastupa neutralniji stav, izrazio je zabrinutost zbog „povećanja tenzija“ i pozvao na dijalog. Kuba i Nikaragva, sa druge strane, osudile su Trampovu odluku kao „imperijalni akt“.
Evropa: Zabrinutost bez konkretnih poteza
Evropska unija je izrazila „duboku zabrinutost“ zbog eskalacije, ali nije preduzela nikakve konkretne korake. Evropske zemlje u poslednjih deset godina izgubile su značajnu političku moć u Latinskoj Americi, a u slučaju Venecuele njihova pozicija ostaje marginalna.
Šta sledi?
Zatvaranje neba nad Venecuelom moglo bi da traje nedeljama ili mesecima, a možda i duže. Ako američka administracija oceni da je takva mera efikasna u kontroli kriminala ili političkom pritisku, proširiće se i na druge oblasti, uključujući strože kontrole pomorskog saobraćaja i dodatne sankcije.
Karakas će, sa svoje strane, nastaviti da optužuje Vašington za agresiju, dok će Trampova administracija koristiti retoriku borbe protiv kartela da opravda dalje akcije.
U regionu koji je već dovoljno nestabilan, ovo je potez koji može potpuno da promeni ravnotežu moći.
Borba.info
