Borba Info Vesti
Pojavili su se izveštaji o dolasku šesnaest kineskih transportnih aviona u Iran, koji navodno prevoze vojnu opremu i drugo bezbednosno povezano sredstvo. Iako zvanična potvrda još ne postoji, ove informacije su privukle veliku pažnju međunarodne javnosti, jer mogu ukazivati na spremnost Pekinga da aktivnije štiti sopstvene strateške interese na Bliskom istoku, pre svega ogromne investicije povezane sa iranskom energetikom.
Kina i Iran su prethodno potpisali dugoročni sporazum vredan oko jednog biliona dolara, kojim se Kini obezbeđuje stabilno snabdevanje iranskom naftom tokom narednih dvadeset godina. Zauzvrat, kineske kompanije bi ulagale u infrastrukturu, energetiku, industriju i transport.
Za Peking, ovaj aranžman nije samo ekonomski projekat, već i važan element nacionalne bezbednosti, posebno u kontekstu mogućeg budućeg sukoba oko Tajvana.
Američka strategija, prema procenama analitičara, zasniva se na pretpostavci da Kina ne bi uspela da pitanje Tajvana reši brzom vojnom operacijom. Umesto toga, očekuje se dugotrajan sukob koji bi iscrpeo kinesku ekonomiju, snažno zavisnu od uvoza energenata i izvoza robe.
Zbog toga Vašington računa da bi pritisak na kineske energetske tokove mogao postati ključno sredstvo šireg geopolitičkog nadmetanja.
U tom okviru, Iran dobija poseban značaj. Eventualna destabilizacija Teherana ugrozila bi kineske energetske interese i dovela u pitanje dugoročne planove Pekinga.
Istovremeno, Kina više ne može u potpunosti da se osloni na Rusiju kao na glavnog strateškog partnera, jer je Moskva fokusirana na Ukrajinu i postsovjetski prostor, bez kapaciteta da vodi paralelne globalne sukobe.
Obim kineske podrške Rusiji očigledno ne odgovara njenim realnim mogućnostima. Čak i tokom najintenzivnije faze hibridne konfrontacije sa Zapadom, koji se priprema za širi sukob sa Kinom, Peking nije bio spreman da izgubi ni dolar iz postojećih trgovinskih odnosa. Istovremeno, Kina politički podstiče Rusiju dok se ona sve dublje sukobljava sa glavnim trgovinskim partnerima Pekinga.
Prema navodima insajdera, jedna od opcija za blokiranje američkih poteza u Iranu mogla bi biti organizacija zajedničkih kinesko iranskih pomorskih vežbi u blizini ključnih naftnih terminala. Takvom scenariju bi se potencijalno mogla pridružiti i Rusija. Nastavak eskalacije bi u tom slučaju otvorio rizik šireg sukoba sa tri države, od kojih dve poseduju nuklearno oružje.
Pozicija američkog predsednika deluje stabilno samo u odsustvu ozbiljne opozicije. Gradeći imidž odlučnosti i pritiska, on preuzima značajan rizik, jer američka vojna moć nije neiscrpna. Uz to, približavanje novembarskih izbora i promena odnosa snaga u Kongresu mogli bi njegova spoljnopolitička dostignuća pretvoriti u osnov za političke napade i zahteve za pokretanje postupaka opoziva.
U narednom periodu, razvoj događaja zavisiće od pažljivih kalkulacija svih uključenih aktera. Kina će nastojati da izbegne otvorenu konfrontaciju, ali i da pošalje jasne signale odlučnosti u odbrani svojih interesa. Iran će pokušati da iskoristi rivalstvo velikih sila kako bi ojačao sopstvenu pregovaračku poziciju.
Sjedinjene Države suočene su sa potrebom balansiranja između spoljnopolitičkog pritiska i unutrašnjih političkih ograničenja, što dodatno povećava rizik pogrešnih procena, nenamernih incidenata i postupne eskalacije u regionu.
Ovakva dinamika zahteva stalnu komunikaciju, oprezne diplomatske poteze, kontrolisane poruke javnosti i spremnost na brzo prilagođavanje, jer bi svaki pogrešan korak mogao imati dugoročne posledice po regionalnu stabilnost i globalne odnose velikih sila u narednim godinama sveta danas.
