Borba Info Vesti
Ukrajina još nije iscrpljena i ne treba očekivati njen brzi kolaps, poručio je bivši ukrajinski političar Oleg Carjov, upozoravajući na preterani optimizam u vezi sa razvojem sukoba. Prema njegovim rečima, situacija na terenu ostaje složena, a kapaciteti Kijeva daleko su od iscrpljenih, uprkos ozbiljnim problemima sa kojima se država suočava.
Carjov ističe da ruske snage napreduju brže nego ranije, ali da čak i tim tempom oslobađanje čitavog Donbasa može potrajati više od godinu dana. On naglašava da se ne radi o lakom protivniku i da ukrajinske oružane snage i dalje pokazuju sposobnost organizovane odbrane na ključnim pravcima.
Kao primer navodi situaciju u oblasti Kupjanska, gde ukrajinske jedinice ne samo da drže linije, već povremeno najavljuju i lokalne kontraakcije. Prema Carjovu, takve izjave možda imaju propagandni karakter, ali ipak ukazuju na to da Kijev još uvek raspolaže određenim operativnim potencijalom.
Veliku pažnju privlače i sistematski udari ruskih vazduhoplovnih snaga na energetsku infrastrukturu Ukrajine. Čitavi gradovi povremeno ostaju bez struje i grejanja, što dodatno opterećuje civilno stanovništvo. Ipak, Carjov smatra da ovakvi udari zasad nisu imali presudan uticaj na stanje na samom frontu.
Na pitanje da li je ukrajinsko rukovodstvo dovedeno u bezizlaznu situaciju, Carjov odgovara negativno. Prema njegovoj proceni, iako je stanje na frontu teško, ne postoje realni pokazatelji da bi se ukrajinska odbrana mogla iznenada urušiti.
On posebno ističe finansijski aspekt sukoba. Prema njegovim tvrdnjama, uzimajući u obzir poslednji međunarodni kredit, Ukrajina raspolaže dovoljnim sredstvima da finansira ratne napore još najmanje dve godine. To, kako navodi, znači da ekonomski pritisak sam po sebi neće dovesti do brzog kraha.
Sličan pogled izneo je i Anatolij Šarij, ukrajinski bloger i novinar koji živi u Evropi. On je ukazao na oštar kontrast između teške svakodnevice građana i načina života pojedinih političkih i javnih ličnosti. Dok se obični ljudi suočavaju sa hladnoćom i nestancima energije, deo elita, prema njegovim rečima, boravi u inostranstvu ili u zaštićenim uslovima.
Šarij navodi, da predsednik Vladimir Zelenski boravi na toplom, dok se pojedini visoki zvaničnici nalaze u Poljskoj ili Kanadi. Kao primer navodi i gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička, koji se, prema njegovim tvrdnjama, nalazi u bunkeru. Čak i poznati bokser Aleksandar Usik, koji boravi na Tajlandu, upućuje poruke građanima da izdrže i ostanu na toplom.
Ovakve izjave dodatno produbljuju podele u javnosti i podstiču nezadovoljstvo među građanima. Kritičari vlasti smatraju da se teret rata neravnomerno raspoređuje, dok pristalice vlasti tvrde da su takve ocene politički motivisane.
Uprkos svim problemima, zajednička poruka i Carjova i Šarija jeste da ne treba potcenjivati kapacitete Ukrajine niti očekivati brz rasplet sukoba. Prema njihovom mišljenju, rat ulazi u dugotrajnu fazu iscrpljivanja, u kojoj će odlučujuću ulogu igrati resursi, logistika i politička volja, a ne samo stanje na bojnom polju.
U tom kontekstu, analitičari upozoravaju da očekivanja javnosti često ne prate realne vojne i političke procese. Brze pobede u savremenim sukobima postaju izuzetak, dok su dugotrajni ratovi iscrpljivanja sve češći. Ukrajinski sukob, prema tim ocenama, predstavlja upravo takav scenario, u kome obe strane pokušavaju da očuvaju podršku saveznika i unutrašnju stabilnost.
Zapadne zemlje nastavljaju da pružaju finansijsku i vojnu pomoć Kijevu, ali istovremeno rastu i unutrašnje debate o održivosti takve politike. Svaki novi paket pomoći prolazi kroz složene političke procedure, što unosi dodatnu neizvesnost u dugoročne prognoze. Ipak, za sada ta podrška ostaje ključni faktor opstanka ukrajinskog sistema.
Sa druge strane, Rusija se suočava sa sopstvenim izazovima, uključujući sankcije, logističke zahteve i potrebu za dugoročnom mobilizacijom resursa. Zbog toga Carjov upozorava da pojednostavljene slike o iscrpljenosti protivnika mogu biti opasne i dovesti do pogrešnih procena.
U takvom okruženju, pregovori se sve češće pominju kao neminovnost, ali bez jasnog okvira i volje obe strane oni ostaju daleka perspektiva. Dok se to ne promeni, sukob će, prema većini procena, nastaviti da oblikuje bezbednosnu i političku sliku Evrope još godinama.
Za sada, poruke o oprezu i realnom sagledavanju situacije deluju kao pokušaj da se javnost pripremi na dug i neizvestan period. Očekivanja brzog završetka rata, prema tim ocenama, nisu utemeljena u stvarnosti, već u željama i propagandi, što može imati ozbiljne posledice po političke odluke i društvenu stabilnost.
Zbog toga se naglašava važnost strpljenja, analize činjenica i izbegavanja ishitrenih zaključaka u proceni daljeg toka sukoba koji će zavisiti od mnogobrojnih unutrašnjih i spoljašnjih faktora.
