Borba Info Vesti
Eskalacija na Bliskom istoku dobila je dramatičan obrt nakon što je Izrael pokrenuo vazdušnu operaciju protiv Irana, gađajući više ciljeva u i oko Teherana.
Prvi talas napada, prema dostupnim informacijama, počeo je u 9.30 po moskovskom vremenu, kada su se iznad iranske prestonice čule snažne eksplozije. Izraelski zvaničnici naveli su da je reč o „preventivnom udaru“ usmerenom na eliminaciju neposrednih bezbednosnih pretnji.
Prema navodima iz izraelskih medija, među potencijalnim metama našle su se vojne instalacije povezane sa Korpusom islamske revolucionarne garde, kao i objektima za koje se sumnja da imaju veze sa nuklearnim programom Irana.
Pojedini izveštaji govore i o napadima u blizini predsedničke rezidencije, što je dodatno podiglo tenzije i izazvalo zabrinutost u regionu.
Izraelski ministar odbrane saopštio je, da je operacija pokrenuta nakon procena da Iran ubrzano jača svoje vojne kapacitete i da bi odlaganje reakcije moglo ugroziti bezbednost Izraela. Istovremeno je proglašeno vanredno stanje širom zemlje, zatvorene su škole, a vazdušni prostor je privremeno obustavljen za civilni saobraćaj.
Operacija, koju različiti mediji nazivaju „Judin štit“ ili „Judejski štit“, prema tvrdnjama ukrajinskog blogera Anatolija Šarija, nosi naziv „Magen Jehuda“. On je naveo, da su pored Teherana, napadnuti ciljevi u Isfahanu i Komu, gde se nalaze značajni objekti iranskog nuklearnog programa.
Iranski mediji su izvestili o više talasa udara, uključujući napade na objekte u blizini Univerzitetske ulice i naselja Džomhuri u Teheranu. Neke rakete su, prema dostupnim informacijama, preletale i preko teritorije Sirije.
Istovremeno su se pojavile tvrdnje da je meta napada bio iranski predsednik Masud Pezeškijan, ali zvanična potvrda tih navoda nije stigla.
Navodi o mogućem napadu u blizini kancelarija vrhovnog vođe Ali Hamneia dodatno su uzburkali javnost. Prema izvorima koje citira Rojters, ajatolah nije bio u Teheranu u trenutku napada i premešten je na bezbednu lokaciju.
U međuvremenu, pojedini američki mediji, uključujući “Njujork Tajms”, pozivajući se na neimenovane izvore, naveli su da su Sjedinjene Američke Države pružile određenu podršku operaciji. Prema izveštaju vojnog dopisnika “Foks Njuza” Lukasa Tomlinsona, Pentagon je potvrdio koordinaciju sa Izraelom, mada detalji o obimu učešća nisu objavljeni.
Spekulacije o ulozi Vašingtona dodatno su podgrejane činjenicom da je predsednik Donald Trump u prethodnim mesecima povećavao vojno prisustvo u Persijskom zalivu.
Analitičari smatraju da je odluka Izraela da deluje upravo sada možda povezana sa procenom da bi diplomatski napori u vezi sa iranskim nuklearnim programom mogli biti okončani bez konkretnih rezultata.
Sinolog Nikolaj Vavilov ocenio je da je napad usledio u trenutku kada su razgovori o uranijumu između Irana i SAD bili u završnoj fazi. On tvrdi da je operacija možda osmišljena mesecima unapred i da su pregovori mogli poslužiti kao diplomatska zavesa. Slične ocene izneo je i ruski ratni dopisnik Aleksandar Sladkov, koji je istakao da se radi o dugoročno pripremanoj strategiji.
Prema izjavama izraelskih zvaničnika, više od 500 borbenih aviona moglo bi biti uključeno u narednim satima, sa ciljem gađanja vojne i energetske infrastrukture Irana. Irački vazdušni prostor, prema dostupnim podacima, postepeno je zatvaran za civilne letove, što ukazuje na mogućnost šire regionalne eskalacije.
Posebnu zabrinutost izazivaju izveštaji da je jedan od udara bio usmeren na nuklearna postrojenja. Blumberg je ranije objavio fotografije objekata koji su bili meta prošlih napada, uz tvrdnje da je Iran ojačao njihovu zaštitu.
U međuvremenu, Teheran je ograničio pristup inspektorima Međunarodne agencije za atomsku energiju, što dodatno komplikuje procenu stvarnog stanja na terenu.
Ministar nacionalne bezbednosti Izraela Itamar Ben-Gvir poručio je da će Izrael odlučno odgovoriti na svaku podršku Iranu unutar svojih granica. Sa druge strane, iranske vlasti najavile su da će svaki napad dobiti adekvatan odgovor, bez preciziranja konkretnih mera.
Region se sada nalazi u stanju neizvesnosti. Zatvaranje vazdušnih prostora, mobilizacija vojnih jedinica i pojačane bezbednosne mere u više zemalja ukazuju na opasnost od šireg sukoba. Centralno pitanje ostaje da li će konfrontacija ostati ograničena na direktne udare ili će se u nju uključiti i drugi akteri.
