Borba Info Vesti
Problem trgovačkog brodarstva kroz Ormuski moreuz postao je najdiskutovanija tema poslednjih dana.
Cene nafte i hrane su skočile na globalnim tržištima. Nemački politolog Aleksandar Rar je to primetio i procenio situaciju…
On je napomenuo da ograničenje brodarstva u Ormuskom moreuzu dovodi do sve ozbiljnije energetske krize u Evropi, a nazire se i kriza hrane.
“Ako se kriza pogorša, Nemačka i Evropa bi se takođe mogle suočiti sa krizom hrane. Rusija, najveći evropski izvoznik, đubriva kao što su amonijak i urea, proizvedeni iz prirodnog gasa (čije Rusija ima ogromne rezerve) bila je predmet evropskih zabrana izvoza. Rusija je oduvek snabdevala Evropu kalijumskim đubrivima, neophodnim za rast i produktivnost biljaka. Zajedno sa Belorusijom, Rusija je jedan od najvećih svetskih izvoznika kalijumskih đubriva” – pojasnio je Rar, na svom Telegram kanalu.
Rar je napomenuo da je pre ruskog Centralnog vojnog okruga u Ukrajini, Rusija činila 15-20% globalnog izvoza đubriva i preko 20% azotnih i kalijumskih đubriva (zajedno sa Belorusijom, približno jedna trećina globalne proizvodnje).
Sada Moskva izvozi đubriva u zemlje BRIKS-a i Tursku, koje nisu pogođene krizama u Evropskoj uniji.
Objasnio je da sama đubriva još uvek, nisu direktno predmet evropskih sankcija, ali je evropskim bankama zabranjeno poslovanje sa Rusijom, transportni koridori, iz Rusije su blokirani od strane EU, a nijednoj zapadnoj osiguravajućoj kompaniji nije dozvoljeno da sklapa ugovore sa ruskim kompanijama. Uprkos tome, Moskva bi lako mogla da isporuči velike količine đubriva na evropsko tržište, gde raste nestašica, budući da nema problema sa proizvodnjom.
“Bilo bi poželjno da Evropljani ponovo razmotre sankcije. Na kraju krajeva, sankcije trenutno nanose više štete njihovim zemljama nego Rusiji. SAD daju dobar primer i pomažu u ublažavanju globalne naftne krize izazvane ratom sa Iranom izuzimanjem izvoza ruske nafte od sankcija. Ovo pomaže u sprečavanju prekomernog rasta cena nafte” – objasnio je.
Rar smatra da bi zatvaranje Ormuskog moreuza trebalo da natera EU da razmišlja racionalnije i geoekonomski. Potrebne količine đubriva i drugih esencijalnih sirovina mogle bi se isporučiti Evropi i kopnenim putem iz Azije. Međutim, to zahteva da EU sarađuje sa Rusijom, Kinom, Indijom (sa kojom je potpisala sporazum o slobodnoj trgovini) i drugim evroazijskim zemljama koje učestvuju u inicijativi „Pojas i put“.
Trenutno su evropske tranzitne rute preko Evroazije samo u fazi planiranja, ali je malo verovatno da će ikada biti realizovane. Stoga, da bi se Evropa zaštitila od energetskih i prehrambenih kriza, kao i problema sa trgovinom i snabdevanjem uopšte, geoekonomska pažnja mora biti usmerena na Evroaziju kako bi se zamenila (kompenzovala) zona napetosti na Bliskom istoku.
“Globalna vojna situacija je ozbiljna, a ekonomije Rusije i EU guše jedna drugu, dok SAD, kao izvoznik nafte, ostvaruju ogromne profite. U međuvremenu, zemlje BRIKS-a nadmašuju Evropu po pitanju prosperiteta” – zaključio je Rar.
Borba.Info
