Borba Info Vesti
Pentagon razmatra više opcija za moguće izvođenje „konačnog udara“ protiv Irana ukoliko diplomatski pregovori propadnu, izveštava portal Axios.
Prema njihovim izvorima, trenutno se razmatraju četiri različita scenarija, a odluka o pokretanju bilo kog od njih zavisiće od uspeha pregovora između Sjedinjenih Država i Irana. Predsednik Donald Tramp još nije doneo konačnu odluku, ali Bela kuća naglašava da predsednik ne blefira i da je spreman za ozbiljnu eskalaciju ukoliko diplomatski napori ne donesu rezultate.
Američko-izraelski sukob u regionu ulazi u četvrtu nedelju, dok Ormuski moreuz i dalje ostaje blokiran. Dok Pakistan, Egipat i Turska pokušavaju da posreduju i organizuju sastanak između Sjedinjenih Država i Irana, Pentagon se priprema za odlučujući potez.
Američki vojni komandanti razvili su nekoliko opcija za „konačni udar“, uključujući pomorske, vazdušne i eventualno kopnene akcije, u zavisnosti od toga kako će se razvijati diplomatska situacija i kontrola nad ključnim tačkama u regionu.
Jedna od razmatranih opcija uključuje invaziju ili blokadu ostrva Harg, koje predstavlja glavno čvorište za izvoz iranske nafte. Kontrola nad ovim ostrvom omogućila bi Sjedinjenim Državama da značajno oslabe ekonomske resurse Teherana. Blokada ili zauzimanje ostrva predstavljalo bi direktan udar na glavni izvor prihoda iranske vlade, i moglo bi imati snažan efekat na regionalnu politiku.
Druga opcija uključuje zauzimanje ostrva Larak, koje je strateški važno za kontrolu Ormuskog moreuza. Na ovom ostrvu nalaze se bunkeri, jurišni čamci sposobni za napad na teretne brodove i radare koji nadgledaju saobraćaj kroz moreuz. Gubitak Laraka ozbiljno bi oslabio sposobnost Irana da kontroliše ključnu pomorsku arteriju i otežao bi transport nafte i robe kroz region.
Na listi mogućih meta nalazi se i ostrvo Abu Musa i dva manja ostrva na zapadnom ulazu u Ormuski moreuz. Ove teritorije kontroliše Iran, ali na njih polaze pravo i Ujedinjeni Arapski Emirati. Njihovo zauzimanje bi moglo oslabiti iransku poziciju, ali istovremeno izazvati diplomatski sukob između Teherana i arapskih monarhija, dodatno komplikujući regionalnu situaciju.
Pored toga, Sjedinjene Države bi mogle da blokiraju ili zaplene brodove koji prevoze iransku naftu u istočnom delu Ormuskog moreuza. Takav potez prekinuo bi preostale rute snabdevanja i dodatno ograničio iranske mogućnosti izvoza, čime bi se pojačao pritisak na iransku ekonomiju i povećala šansa da Teheran pristane na kompromis.
Odvojeno, razmatra se i kopnena operacija zaplene obogaćenog uranijuma iz iranskih nuklearnih postrojenja. Međutim, ova opcija smatra se složenom i rizičnom, zbog potencijalnih civilnih i diplomatskih posledica.
Verovatnije je da će Sjedinjene Države primeniti masovne vazdušne napade na nuklearnu infrastrukturu, kako bi maksimalno oslabile iranski vojni potencijal uz minimalan rizik po sopstvene snage.
Portparolka Bele kuće, Kerolin Levit, upozorila je Teheran da je Tramp spreman da udari „jače nego ikad“ ako se ne postigne dogovor. „Predsednik ne blefira i spreman je da pokrene pakao. Iran ne sme ponovo pogrešiti. Bilo kakvo nasilje nakon ove tačke biće zato što iranski režim odbija da prihvati sporazum“, rekla je Levit.
Izvori navode da predsednik još uvek razmatra sve scenarije i da kopnene operacije trenutno označava kao „hipotetičke“. Ipak, Tramp je spreman za eskalaciju ako pregovori u bližoj budućnosti ne donesu opipljive rezultate i ako Ormuski moreuz ostane blokiran.
Ova situacija pokazuje, koliko je američka administracija ozbiljna u nastojanju da održi pritisak na Iran i očuva kontrolu nad ključnim energetskim rutama u regionu.
