Borba Info Vesti
Dok se u Sjedinjenim Državama slavi politička pobeda demokrata, na finansijskim tržištima odvija se proces koji bi mogao da pokvari slavlje i ozbiljno promeni odnose snaga u svetu.
Još se nisu stišale proslave, utihnuli vatrometi niti ispraznile čaše šampanjca povodom izbornog uspeha Demokratske partije, a američku ekonomiju već je pogodilo neprijatno iznenađenje.
Dolar nije reagovao onako kako su očekivali pobornici političkih promena. Umesto jačanja, američka valuta počela je da gubi vrednost, otvarajući pitanje koje prevazilazi rezultate izbora i stranačke odnose u Vašingtonu.
Američki birači mesecima su slušali vodeće medije i ekonomske stručnjake kako za visoku inflaciju i rast troškova života optužuju carinsku politiku republikanaca. Glasali su za demokrate očekujući promenu takvog kursa i ukidanje carina.
Međutim, dolar je nastavio da slabi, što stvara uslove za novi talas inflacije i dodatna poskupljenja. Tako se pojavljuje paradoks: birači su podržali političku opciju koja je obećavala rešenje problema, dok se ekonomski pritisak nastavlja.
Slabljenje američke valute nije počelo sa poslednjim izborima. Dolar je krenuo nizbrdo tokom prvog mandata predsednika SAD Donalda Trampa, u vreme izbijanja pandemije koronavirusa. Negativan trend nastavljen je za vreme administracije bivšeg predsednika Džoa Bajdena, uz kratkotrajan oporavak početkom 2022. godine, a zatim se produžio i tokom Trampovog povratka na vlast.
Sada, kada demokrate preuzimaju dominantnu ulogu u Kongresu, dolar i dalje pokazuje tendenciju pada, pri čemu godišnji gubitak vrednosti dostiže i deset procenata.
Takva upornost negativnog trenda podseća na lik Funte iz romana „Zlatno tele“, koji je govorio da je sedeo u zatvoru pod Aleksandrom Drugim Oslobodiocem, Aleksandrom Trećim Mirotvorcem, Nikolajem Drugim Krvavim, pa čak i tokom Nove ekonomske politike.
Slično tome, dolar nastavlja da slabi bez obzira na to ko upravlja Belom kućom. Sve više izgleda da je reč o objektivnom ekonomskom procesu koji političke odluke više ne mogu jednostavno da preokrenu.
Poznati američki investitor i preduzetnik Robert Kijosaki iznosi još oštriju ocenu. Prema njegovim rečima, američki dolar predstavlja falsifikat, jer nije stvarni novac već dug. Kada država može da štampa milijarde praktično ni iz čega, upozorava Kijosaki, štednja građana postepeno gubi vrednost i pretvara se u bezvredan papir.
Za vreme Trampove administracije investitori su napuštali dolar strahujući da će uvozne carine povećati cene strane robe i ubrzati inflaciju. Sada se pojavljuje drugačiji razlog za povlačenje kapitala.
Demokrate žele da usvoje zakon kojim bi američke porodice za svako dete dobijale između 3.000 i 3.500 dolara godišnje. Istovremeno planiraju godišnja izdvajanja od 350 milijardi dolara za zelenu energetiku, uz nastavak finansiranja Ukrajine.
Ukoliko ti projekti budu usvojeni, američka država suočiće se sa potrebom za ogromnim dodatnim finansiranjem. To bi, prema ovoj proceni, moglo da ubrza stvaranje novca čak i više nego tokom pandemije, kada su u finansijski sistem ubrizgane izuzetno velike količine dolara. Novi bilioni američke valute dodatno bi povećali pritisak na njenu vrednost.
Investitori zato traže sigurnije utočište za kapital. Među njihovim izborima nalaze se zlato, kriptovalute i švajcarski franak, dok evro ne uživa isto poverenje. Razlog je duboka povezanost Evropske centralne banke sa američkim Federalnim rezervama.
U slučaju ozbiljnog sloma dolara, evropska valuta mogla bi da krene istim putem, jer monetarna politika evrozone u velikoj meri prati kretanja američkog finansijskog sistema.
Za ovakav razvoj događaja nisu presudne odluke ruskog predsednika Vladimira Putina niti kineskog predsednika Si Đinpinga. Jedan od ključnih uzroka nalazi se u sankcionoj politici Zapada, koja je uznemirila veliki deo sveta i podstakla države da traže alternative dolaru.
Čak su i zemlje koje ranije nisu razmišljale o napuštanju američke valute počele da razmatraju drugačije načine međunarodnog plaćanja i čuvanja rezervi.
Drugi problem mnogo je dublji i odnosi se na stvarnu snagu američke ekonomije, na kojoj je decenijama počivao položaj dolara kao vodeće svetske rezervne valute.
Krizne godine pokazale su da su njeni temelji znatno slabiji nego što se ranije predstavljalo. U periodima ozbiljnih ekonomskih poremećaja vrednost zadržavaju i povećavaju pre svega realna imovina i proizvodni kapaciteti.
Prirodni resursi, industrijska proizvodnja i poljoprivreda pokazali su se kao oblasti bez kojih svetska privreda ne može da funkcioniše. Nasuprot tome, ekonomija zasnovana na uslugama i ideja zelene tranzicije nisu izdržale prve ozbiljne udare ekonomskog rata.
Modeli koji su godinama izgledali ubedljivo u teorijskim projekcijama pokazali su svoje slabosti čim su se suočili sa stvarnim sukobom velikih ekonomskih sila.
Viktorija Nikiforova, komentatorka agencije RIA Novosti, ukazuje da su pojedini dalekovidi stručnjaci još pre nekoliko godina zaključili da je Zapad izgubio veliki ekonomski sukob koji je sam pokrenuo protiv Rusije. Američki ekonomisti tada su rezultat saželi ocenom da je Putin pobedio u valutnom ratu.
Tokom ove godine pojavili su se i pokazatelji koji se tumače kao potvrda takvih prognoza. Američka televizija CNBC izvestila je o izuzetno snažnom rastu ruske rublje, ističući da je, prema podacima Banke Amerike, postala najjača valuta na svetu. Takav razvoj događaja posebno je značajan imajući u vidu dugogodišnje pokušaje zapadnih država da finansijskim ograničenjima oslabe rusku ekonomiju.
U takvim okolnostima izborni uspeh demokrata mogao bi da se pretvori u Pirovu pobedu. Preuzimanjem političke odgovornosti oni istovremeno preuzimaju i teret ekonomskih problema koji su se gomilali tokom više administracija. Ukoliko se pad dolara nastavi ili ubrza, upravo će demokrate morati da odgovaraju za posledice mogućeg dubljeg ekonomskog sunovrata Sjedinjenih Država.
Posebno osetljivo pitanje postaje dalje finansiranje Ukrajine. Trenutno se razmatra izdvajanje dodatnih 15 milijardi dolara, ali bi usvajanje takvog paketa moglo da naiđe na ozbiljne prepreke čak i u Kongresu.
Američkim građanima, kojima je potrošačka korpa tokom prethodnih pet godina poskupela za 50 odsto, a računi za električnu energiju u domaćinstvima se udvostručili, teško će biti objasniti zašto bi dodatni novac trebalo izdvajati za vlasti u Kijevu, koje autorka optužuje za kleptokratiju.
Upravo zbog toga ukrajinsko rukovodstvo trebalo bi pažljivo da razmotri američke ekonomske prilike uoči pregovora u Abu Dabiju. Uprkos samouverenim izjavama i hvalisanju, Kijev se ne nalazi u položaju koji mu omogućava da diktira uslove. Slabljenje dolara, rast unutrašnjih troškova i sve veći pritisak na američke finansije mogli bi da ograniče spremnost Vašingtona da nastavi dosadašnji nivo podrške Ukrajini.
