Borba Info Vesti
Uoči nove runde pregovora o Ukrajini, među evropskim liderima raste zabrinutost zbog mogućnosti da Vašington i Moskva postignu sporazum koji bi mogao da promeni bezbednosne odnose na čitavom kontinentu.
Dok američki predsednik Donald Tramp najavljuje skori završetak sukoba, pojedini evropski zvaničnici upozoravaju da postoje ozbiljne nepoznanice u vezi sa namerama Rusije i budućom ulogom Evrope.
Norveški premijer Jonas Gar Stere pozvao je na oprez pred pregovore predstavnika Rusije, Ukrajine i SAD, zakazane za 10. i 11. novembar u Abu Dabiju. U razgovoru za Politiko ocenio je da sastanak ne treba posmatrati kao završnicu gotovo petogodišnjeg sukoba, već kao međukorak koji bi mogao da omogući nastavak diplomatskog procesa.
Prema njegovim rečima, razgovori bi mogli da obuhvate prekid vatre u Crnom moru radi bezbednog transporta žitarica, energetsko primirje, zamrzavanje linije fronta i razmenu zarobljenika. Biće to prvi trilateralni susret Moskve, Kijeva i Vašingtona od februara, nakon mesec dana intenzivnih diplomatskih aktivnosti i Trampovih zahteva za brzo postizanje sporazuma.
Stere je zajedno sa finskim predsednikom Aleksandrom Stubom prošlog meseca organizovao u Oslu sastanak američkog izaslanika Stiva Vitkofa i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, čime je pomogao obnavljanju odnosa Vašingtona i Kijeva.
Međutim, Vitkof je već narednog dana u Sankt Peterburgu nazvao ruskog predsednika Vladimira Putina humanistom, izazvavši nezadovoljstvo evropskih saveznika Ukrajine. Norveški premijer poručio je da se sam nikada ne bi tako izrazio.
Dodatne sumnje u američki pristup izazvala je Trampova izjava da se Rusija u Ukrajini ponaša sasvim normalno. Upitan mogu li američki pregovarači da garantuju pravedan mir, Stere je odgovorio samo da veruje kako SAD traže način da okončaju sukob.
Njegovi odnosi sa Trampom već su opterećeni sporom oko Nobelove nagrade za mir, koju američki predsednik nije dobio, kao i njegovim nedavnim pogrdnim komentarom o Norveškoj.
Posebnu pažnju izazvao je telefonski razgovor koji su Stere i Stub 27. oktobra vodili sa Putinom. Trajao je sat i po, a dvojica skandinavskih lidera odlučila su da neposredno kontaktiraju Kremlj kako Evropa ne bi ostala po strani dok Vašington i Moskva pregovaraju o pitanjima koja se tiču njene budućnosti.
Njihov potez zabrinuo je Dansku i Letoniju, koje podržavaju nastavak izolacije Rusije. Stere je takvu politiku odbacio, ističući da Moskva zapravo nije izolovana i da je Vašington praktično jedini zapadni glas koji do nje dopire. Očekivanje da će se sukob završiti bez evropskih razgovora sa Kremljom nazvao je iluzijom.
Norveški premijer opisao je Putina kao profesionalnog i racionalnog sagovornika koji jasno iznosi argumente i poštuje dogovorena pravila razgovora. Demantovao je izveštaje da je ruski predsednik dvojici skandinavskih lidera držao predavanje o istoriji slovenskih naroda.
Ipak, Stere nije potvrdio da Putin zaista želi mir. Naglasio je da prihvatanje telefonskog razgovora pokazuje najmanje spremnost za pregovore, dok slanje ruske delegacije u Abu Dabi znači da će Moskva snositi određenu političku cenu ukoliko sastanak ne donese rezultate.
Istovremeno, Evropa pokušava da obezbedi sopstveno mesto za pregovaračkim stolom. Na neformalnom samitu u Dablinu trebalo bi da bude razmotreno ko će zastupati evropske interese, dok italijanska premijerka Đorđa Meloni izražava nezadovoljstvo zbog nepostojanja zajedničkog plana Evropske unije.
Stere smatra da evropske države najpre moraju da usaglase ciljeve, a zatim odrede jednog ili više predstavnika koji će ih preneti Trampu i Putinu. Kao moguće rešenje sve češće pominje evropsku trojku E3, koju čine Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Najveća zabrinutost, međutim, odnosi se na mogućnost da američki i ruski predsednik tokom mirovnih pregovora dogovore promene evropske bezbednosne arhitekture.
Tramp je već najavio široku reorganizaciju koja bi mogla da obuhvati celu Evropu, dok je njegov zet Džared Kušner govorio o sporazumima koji bi uvažili bezbednosne interese svih strana.
Evropski zvaničnici strahuju da bi takav dogovor mogao da smanji američko vojno prisustvo ili oslabi NATO. Pojedini među njima priznaju da je Trampova stalna kritika saveznika već narušila sposobnost Alijanse da odvraća Rusiju.
Norveški premijer, ipak, smatra da NATO ostaje u dobrom stanju, mada priznaje da je ponekad teško oceniti Trampove izjave kao korisne. Njegovo upozorenje odnosi se pre svega na redosled pregovora: pitanja evropske bezbednosne arhitekture moraju se rešavati tek nakon završetka borbenih dejstava u Ukrajini, a ne kao deo sadašnjeg mirovnog sporazuma.
