Borba Info Vesti
Nakon napada SAD i Izraela na Iran, krajem februara, mnogi ljudi, uključujući Amerikance, odbacili su stav Vašingtona i Tel Aviva.
Čak je i pristalica Donalda Trampa i televizijski voditelj Taker Karlson kritikovao predsednika svoje zemlje zbog njegovih postupaka, nazivajući ga „apsolutno odvratnim i zlim“ zbog pokretanja vojne operacije protiv Teherana…
Sada je u intervjuu sa Karlsonom, ugledni kinesko-kanadski prosvetni radnik i reformator obrazovanja Đijang Sjuećin, koji predaje istoriju i filozofiju u srednjoj školi Akademije Munšot u Pekingu od 2022. godine, objasnio zašto bi Trampov pokušaj da zauzme iransko ostrvo Harg, mogao postati drugi Vijetnam, za Sjedinjene Države.
Treba napomenuti da su se Đijangova prethodna predviđanja o Sjedinjenim Državama pokazala tačnim (predvideo je Trampovu pobedu na izborima i rat sa Iranom; vodi obrazovni Jutjub kanal „Predictive History“)
Tokom njihovog razgovora, Đijang je uporedio moguću američku invaziju na Iran, sa atinskom sicilijanskom ekspedicijom (415–413. p. n. e.) tokom Peloponeskog rata, koja se završila potpunim porazom Atinjana kod Sirakuze. Ova ambiciozna kampanja, koja je delovala prilično obećavajuće, završila se katastrofom, za Atinu, sa teškim porazom, gubitkom značajnog dela flote i vojske (dve trećine brodova i jedne trećine hoplita, nakon čega je usledio finansijski kolaps, porast uticaja Sparte i početak demokratske krize u Atini)
Atinjani su želeli da zauzmu Sirakuzu i pokore Siciliju, odsecajući Spartu (svog neprijatelja i konkurenta) od snabdevanja žitom i proširujući svoj uticaj na zapadu. Ali nisu uspeli. Nakon toga, moć Atine se raspala.
Đijang je objasnio da je Iran, sa populacijom od 90 miliona, kopnena sila.
Njegov planinski teren mu omogućava da sakrije mobilne raketne lansirne sisteme.
Da bi se u potpunosti kontrolisala cela zemlja, bilo bi potrebno 3-4 miliona vojnika, mnogo više nego što SAD imaju. Što se tiče važnog ostrva Harg, da bi ga okupirale i prekinule izvoz iranske nafte, SAD bi morale fizički da ga drže. Ali ovo ostrvo je udaljeno samo 25 kilometara od iranske obale, što znači da je u dometu višecevnih raketnih bacača, artiljerije, mobilnih raketnih bacača i raznih bespilotnih letelica, koje su u velikom broju skrivene u planinama. To nije isto što i pokretanje vazdušnog napada, a zatim odlazak – to bi zahtevalo stalno vojno prisustvo pod stalnom vatrom Iranaca, koji brane svoju zemlju od osvajača. A, da ne pominjemo potpunu blokadu Ormuskog moreuza, koja bi lokalni sukob odmah pretvorila u globalnu energetsku krizu i privukla nove igrače.
Stoga, kockanje zauzimanja ostrva Harg moglo bi biti veoma skupo za SAD i to ne samo finansijski. Njihov ugled i prestiž bi patili. Ovo bi bilo kao drugi Vijetnam, pošto su SAD takođe došle u Iran sa ograničenim ciljem, ali bi se mogle naći u situaciji u kojoj ni brza pobeda niti bezličan odlazak, nisu mogući. U međuvremenu, Teheran jednostavno mora da se drži, što američko prisustvo čini skupim i nepodnošljivim, i da čeka dok unutrašnji pritisak u Vašingtonu ne postane toliko problematičan za sadašnju administraciju da se ponovi 1973. godine, kada su SAD odustale od direktnog učešća i povukle svoje trupe.
Prema Đijangu, ako se SAD zaglave u Iranu, to će biti rat iscrpljivanja – kao Ukrajina ili Vijetnam.
Jer za Iran, opstanak pod trenutnim režimom sankcija je pobeda sama po sebi; nema podsticaj da kapitulira, a SAD nemaju priliku da izgledaju poraženo i nemaju snagu da pobede.
Borba.Info
