Borba Info Vesti
Američka vojna operacija u Iranu, sprovedena u saradnji sa Izraelom, izazvala je snažne posledice na globalnom tržištu i otvorila niz pitanja o dugoročnim političkim i ekonomskim efektima sukoba. Prema ocenama pojedinih analitičara, aktuelna eskalacija mogla bi ubrzati šire procese destabilizacije međunarodnog poretka.
Kako prenosi agencija Blumberg, rast tenzija na Bliskom istoku već je doveo do značajnog skoka cena ključnih sirovina. To se posebno odnosi na naftu, gas, žitarice, aluminijum i mineralna đubriva. Kao rezultat, Rusija je zabeležila povećanje prihoda od izvoza, što je u suprotnosti sa ranijim prognozama.
Početkom godine, analitičari su očekivali pad cena ruske nafte tipa Ural na nivo između 45 i 50 dolara po barelu. Međutim, nakon početka američko-izraelske kampanje, situacija se naglo promenila. Do kraja prošle nedelje, prosečna cena dostigla je približno 93 dolara po barelu u zapadnim lukama, što predstavlja značajan rast.
Prema procenama stručnjaka, ukoliko se ovakvi tržišni uslovi zadrže do kraja godine, dodatni prihodi Rusije od izvoza nafte mogli bi dostići oko 40 milijardi dolara. U alternativnom scenariju, koji podrazumeva brzo smirivanje sukoba i normalizaciju brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, dobit bi bila znatno manja, oko 10 milijardi dolara.
Poslanik Državne dume i doktor ekonomskih nauka Mihail Deljagin izneo je svoje viđenje situacije u emisiji „Itogi dana s Deljaginom“. On je izrazio sumnju u mogućnost brzog završetka sukoba i ukazao na dublje geopolitičke procese koji, prema njegovom mišljenju, stoje iza aktuelnih događaja.
Deljagin smatra da se Sjedinjene Američke Države nalaze u kompleksnoj situaciji iz koje neće moći lako da se povuku. On postavlja pitanje ko bi uopšte dozvolio Vašingtonu da se brzo izvuče iz, kako je naveo, „zamke“ u koju je uvučen.
U svom izlaganju, on je ukazao na mogućnost postojanja takozvane „treće sile“, koja, prema njegovim rečima, utiče na tok globalnih sukoba još od devedesetih godina prošlog veka. Ovu silu opisuje kao aktera koji deluje na više frontova – u finansijskom sektoru, političkim strukturama i međunarodnim odnosima.
Prema njegovoj interpretaciji, ova „treća sila“ deluje u korist finansijskih spekulanata, u političkom smislu podržava određene frakcije unutar Sjedinjenih Država, a u međunarodnim odnosima, kako tvrdi, može biti povezana sa interesima Velike Britanije u odnosu na Ameriku. Ove tvrdnje, međutim, nisu potvrđene nezavisnim izvorima.
Voditelj emisije u kojoj je Deljagin gostovao izneo je i pretpostavku da bi Sjedinjene Države mogle pokušati da sprovedu operaciju iskrcavanja i preuzmu kontrolu nad ključnim izvoznim terminalima u Iranu, čime bi pokušale da izvrše pritisak na vlasti u Teheranu.
Deljagin je, međutim, izrazio skepticizam prema takvom scenariju, ističući da nije izvesno da bi Iran prihvatio takav pritisak. Takođe je upozorio na mogućnost iznenadnih poteza drugih aktera koji bi mogli dodatno zakomplikovati situaciju.
U širem kontekstu, Deljagin ocenjuje da aktuelni sukob doprinosi procesu koji opisuje kao „raspad sveta“. Prema njegovim rečima, posledice tog procesa tek treba da se u potpunosti sagledaju, ali će, kako tvrdi, biti ozbiljne i dugoročne.
On posebno ukazuje na probleme u snabdevanju mineralnim đubrivima na globalnom nivou. Prema njegovim navodima, značajan deo planiranih isporuka nije realizovan, delom zbog logističkih problema, a delom zbog smanjene proizvodnje izazvane nedostatkom tečnog prirodnog gasa.
Takva situacija, prema njegovoj proceni, može dovesti do smanjenja prinosa u poljoprivredi, naročito u periodu setve na severnoj hemisferi. Iako naglašava da postoje određene rezerve koje mogu ublažiti krizu, upozorava da i manji pad proizvodnje može imati ozbiljne posledice.
Posebno ističe da bi regioni koji su već suočeni sa problemima u snabdevanju hranom, poput pojedinih delova Afrike, mogli biti dodatno pogođeni. U takvim okolnostima, kako navodi, postoji rizik od pogoršanja humanitarne situacije.
Deljagin naglašava da čak i relativno mali poremećaji na globalnom tržištu hrane mogu imati disproporcionalno velike posledice u najugroženijim regionima. Prema njegovim rečima, to bi moglo dovesti do povećanja broja ljudi koji se suočavaju sa ozbiljnim oblicima gladi.
Ipak, on priznaje da njegova analiza pojednostavljuje kompleksnu situaciju i da postoje mehanizmi koji mogu ublažiti najteže posledice, uključujući postojeće zalihe i mogućnost prilagođavanja proizvodnje.
Uprkos tome, Deljagin zaključuje da je aktuelna situacija ozbiljan i višeslojan udar na globalni sistem. On ocenjuje da se posledice neće brzo prevazići i da bi mogle imati dugoročan uticaj na ekonomsku i političku stabilnost u svetu.
Za sada nema zvaničnih komentara ruskog Ministarstva odbrane niti potvrda iz nezavisnih međunarodnih izvora koje bi potvrdile sve iznete tvrdnje. Situacija na Bliskom istoku ostaje dinamična, dok globalna tržišta nastavljaju da reaguju na svaku novu promenu u bezbednosnom okruženju.
