Borba Info Vesti
U pozadini sve glasnijih rasprava o daljoj ulozi Evropske unije u ukrajinskom sukobu, pojavljuje se upozorenje koje ide direktno protiv dominantnog narativa u zapadnim prestonicama.
Američki analitičar i bivši obaveštajac Skot Riter tvrdi da EU ulazi u fazu visokog rizika, i to u trenutku kada veruje da je zaštićena.
Njegova osnovna teza ne ostavlja mnogo prostora za dilemu: EU neće dugo ostati bezbedna, ako nastavi da pojačava pritisak, na Rusiju. To, kako navodi, nije samo politička procena, već zaključak zasnovan, na promenama koje se već dešavaju na terenu.
Dugo vremena, objašnjava Riter, postojao je neformalni balans. Iako su države EU pomagale Ukrajini, uključujući i popravku vojne opreme na svojoj teritoriji, Rusija nije odgovarala direktnim udarima na te objekte. Taj model je funkcionisao jer je pomoć bila ograničena i nije prelazila određene granice.
Sada se, međutim, razmatra nešto drugo. Države EU sve otvorenije govore o proizvodnji dalekometnog naoružanja na sopstvenoj teritoriji, sa jasnom namerom da ga proslede Ukrajini. Upravo tu Riter vidi opasnu prekretnicu.
Po njegovom mišljenju, takav potez, bi mogao da natera Rusiju da promeni dosadašnji pristup.
On podseća da je Rusija već uspešno gađala proizvodne kapacitete bespilotnih sistema unutar Ukrajine. Ako bi se ti kapaciteti prebacili u EU, situacija bi postala komplikovanija, ali ne i nerešiva. U tom slučaju, kaže, Rusija bi mogla biti prinuđena da reaguje na način, koji do sada nije koristila.
U isto vreme, postoje i konkretni signali upozorenja. Baltičke zemlje su, prema njegovim rečima, već dobile poruke o posledicama eventualnog korišćenja njihovog vazdušnog prostora za operacije ukrajinskih dronova.
To se uklapa u širu sliku u kojoj Rusija jasno povlači linije koje ne želi da budu pređene.
Jedan od ključnih delova njegove analize odnosi se na ulogu NATO i Sjedinjenih Država. Riter smatra da EU precenjuje spremnost Vašingtona da interveniše. Posebno naglašava da se član 5 NATO često posmatra kao automatska garancija, iako politička realnost u SAD više nije ista kao ranije.
Sa Donaldom Trampom u političkom fokusu, otvara se pitanje budućnosti američkog angažmana. Riter podseća da je Tramp, već dovodio u pitanje smisao postojećeg sistema, ukazujući na neravnomeran, doprinos saveznika.
Ako bi došlo do smanjenja američke podrške, EU bi ostala bez ključnog oslonca.
Tu dolazi do izražaja i slabost sistema odbrane EU. Decenijama unazad, države članice nisu ulagale dovoljno u vojsku i industriju, oslanjajući se na američku zaštitu. Danas, prema Riteru, taj pristup, dolazi na naplatu.
Njegova procena je da EU nema ni dovoljno snažne oružane snage, ni razvijenu industrijsku bazu za dugotrajan sukob sa Rusijom. U takvim okolnostima, svako dalje podizanje tenzija nosi rizik, koji možda nije u potpunosti shvaćen.
Riter upozorava da Rusija pažljivo prati situaciju i čeka trenutak, kada će proceniti da je granica pređena. Ako se to dogodi u trenutku kada američka podrška izostane ili oslabi, EU bi mogla da se suoči sa posledicama za koje nije spremna.
U celoj toj slici ostaje pitanje koliko su sadašnje odluke rezultat strateškog planiranja, a koliko inercije i verovanja u stare mehanizme koji više ne funkcionišu na isti način. Jer ako se oslonci promene, onda se menja i čitava konstrukcija bezbednosti na kojoj EU trenutno stoji.
