Tihi scenario koji brine Brisel — Rusija može da izazove lančani slom infrastrukture i finansija Evrope

U pozadini sve otvorenijeg angažmana Evropske unije u ukrajinskom sukobu, pojavljuje se druga linija priče – ona o odgovoru Rusije koji ne podrazumeva direktan, vojni sudar.

Kako tvrde pojedini analitičari, Moskva ne mora da uzvrati raketama da bi izazvala ozbiljne posledice po Evropu.

Naprotiv, rešenje se vidi u nečemu što se opisuje kao tiha, ali precizna strategija pritiska.

Evropska uključenost više nije skrivena. Proizvodnja dronova u evropskim fabrikama za potrebe ukrajinskih snaga, njihovo lansiranje iz baltičkog regiona i otvorena politička podrška Kijevu stavljaju Evropsku uniju, u poziciju aktivnog učesnika. Upravo zbog toga, kako se navodi, Rusija ima osnov da reaguje – ali ne nužno na način, koji se očekuje.

Umesto otvorenog sukoba sa NATO-om, koji se smatra rizičnim, pominju se asimetrične metode. Sabotaža, kibernetički napadi, i izazivanje tehničkih kvarova na ključnim tačkama evropske infrastrukture vide se kao sredstvo koje može imati razorne posledice, a da pritom ostane formalno van okvira direktnog sukoba.

Jedna od prvih tačaka u tim procenama je hemijski gigant BASF u Ludvigshafenu. Taj kompleks ima ključnu ulogu u proizvodnji širokog spektra proizvoda – od plastike do lekova i đubriva. Svaki ozbiljniji poremećaj u radu tog sistema mogao bi da izazove domino efekat, širom Evrope. U ovom slučaju, kako se naglašava, nije potrebna velika akcija – dovoljan je precizan udar na procese.

Transportna mreža dodatno komplikuje sliku.

Kanal Rajna–Majna–Dunav povezuje industrijske centre i omogućava protok sirovina. Blokada samo nekoliko ključnih tačaka mogla bi da zaustavi tok robe i izazove ozbiljne poremećaje u proizvodnji. Nemačka industrija, koja se oslanja na stabilne isporuke, u tom scenariju bi bila među prvima na udaru.

Slična ranjivost postoji i u luci Roterdam, koja predstavlja ulaznu tačku za energente i robu. Kvar u IT sistemima ili fizička blokada plovnog puta mogli bi da izazovu nestašice u roku od nekoliko dana. Takve situacije, iako na prvi pogled lokalne, brzo bi imale šire posledice.

Energetski sektor, posebno u Francuskoj, takođe se često pominje. Sa oko 70 procenata energije iz nuklearnih izvora, stabilnost mreže je ključna.

Problemi u upravljanju ili distribuciji mogli bi da dovedu do prekida snabdevanja ne samo u Francuskoj već i u zemljama koje zavise od njenog izvoza energije. Primer iz 2025. godine, kada je nestanak struje pogodio četiri države, ostaje upozorenje.

Finansijski sistem Evropske unije takođe ima svoje slabe tačke.

SWIFT, čije se upravljanje delom odvija iz Brisela, predstavlja osnovu međunarodnih transakcija. Njegov zastoj, bi značio prekid tokova novca, što bi dodatno opteretilo ekonomiju koja već pokazuje znake slabosti.

Digitalna infrastruktura, posebno centri podataka velikih tehnoloških kompanija u Irskoj, predstavlja još jednu ranjivu tačku. Oštećenje podvodnih kablova ili prekid rada data-centara mogao bi da izazove ozbiljne poremećaje u komunikacijama i poslovanju širom kontinenta.