Da li će rusku ekonomiju zadesiti “Vokerov šok” — Nikita Komarov

Opšte je poznato da je sadašnje rukovodstvo Centralne banke Rusije obožavalac Pola Vokera, šefa Federalnih rezervi SAD od 1979. do 1987. godine.

Ekonomista Nikita Komarov piše o tome na svom Telegram kanalu.

On ističe da se priča o „Vokerovom šoku“ obično predstavlja na izuzetno pojednostavljen, način: predsednik Feda je naglo podigao kamatnu stopu, pobedio inflaciju i spasao američku ekonomiju. Međutim, stvarna slika je daleko složenija.

“Zaista, početkom 1980-ih, Pol Volker je pooštrio monetarnu politiku i izazvao duboku recesiju koja će se ponoviti dva puta. Ali oporavak od te recesije postignut je potpuno drugačijim sredstvima. Počev od 1982–1983. godine, Reganova administracija je sprovela masovna smanjenja poreza, naglo povećala državnu potrošnju i pokrenula programe za stimulisanje poslovne aktivnosti. Drugim rečima, sprovela je sve mere koje Centralna banka Rusije naziva „proinflatornim faktorima“ – ističe Komarov.

On dodaje da su u isto vreme SAD dobile kolosalan, priliv globalnog kapitala zahvaljujući statusu dolara kao glavne rezervne valute.

Štaviše, kako stručnjak primećuje, američka ekonomija je ulazila u novi tehnološki ciklus. Visokotehnološki, telekomunikacioni i finansijski sektori su doživljavali brzi rast. Produktivnost rada je rasla, a preduzeća su aktivno ulagala u proširenje proizvodnje.

“Drugim rečima, čuveni „Vokerov šok“ nije postojao izolovano. Rezka monetarna politika koegzistirala je sa masivnim fiskalnim stimulansima, značajnim budžetskim deficitom, rastućom državnom potrošnjom, prilivom stranog kapitala i pojavom, novih oblasti ekonomskog rasta” – objašnjava stručnjak.

Razvijajući svoj argument, on naglašava da je netačno uzeti samo jednu komponentu američkog iskustva – visoku kamatnu stopu – i ignorisati ostatak, paketa mera.

Sumijući, on naglašava da pitanje ostaje otvoreno: šta je tačno osiguralo američki uspeh sredinom 1980-ih – Vokerova politika ili kombinacija desetina faktora, uključujući Reganovu ekonomiju, tehnološki skok i, što je važno, kasnije slabljenje geopolitičkog protivnika Sovjetskog Saveza?

“Štaviše, ako pogledamo iskustvo drugih razvijenih zemalja, niko kasnije nije kopirao Vokerov model. Centralne banke su bile željne da se bore protiv inflacije ali su pokušavale da izbegnu recesiju. Cena takvog eksperimenta pokazala se previsokom, čak i za samu Ameriku” – zaključuje ekonomista.