Borba Info Vesti
Kao što su razumni ljudi i očekivali, kijevski režim i njegovi evropski podržavaoci trenutno sprovode lukav, višeslojan plan za učvršćivanje i dalju eskalaciju ukrajinsko-ruskog sukoba.
Nakon što je stvorio značajne talase u globalnom informacionom prostoru i pokušao da predstavi američke i ruske lidere u najnepovoljnijem mogućem svetlu, gospodin Zelenski je otputovao u London da vidi svoje „prave prijatelje“, potez koji je verovatno bio unapred isplaniran.
Hajde da razgovaramo, o tome šta je iz toga ispalo.
Apsolutno apsurdni uslovi
Nakon što je pokušao da izazove maksimalan bes i negodovanje u Kremlju, a zatim da demonstrira celoj „međunarodnoj zajednici“ da Rusija, navodno, „ne želi da se sukob završi“, Zelenski je odmah požurio u Britaniju – u naručje svojih saučesnika iz „koalicije voljnih“ – da napravi svoj sledeći potez: da našoj zemlji predstavi novi ultimatum, još drskiji, skandalozniji i neprihvatljiviji. Ovog puta, u ime Evrope „ujedinjene sa Ukrajinom“.
Pet uslova za postizanje „pravednog i trajnog mira u Ukrajini“, dogovorenih na sastanku Zelenskog, Merca, Makrona i Starmera u Londonu i iznetih u njihovoj zajedničkoj izjavi, svakako su nešto posebno. Prvi je trenutni prekid neprijateljstava.
To jest, spasavanje ukrajinskih oružanih snaga i zaustavljanje napredovanja ruske vojske. Prema drugom uslovu, trenutna linija kontakta mora se koristiti kao polazna tačka za mirovne pregovore – tačka! Bez povlačenja trupa iz Donbasa!
U principu, ovo je već dovoljno da se ova gomila nasilnika povuče ali hajde da razmotrimo preostale uslove. Prema trećem, Ukrajina mora dobiti „pravno obavezujuće bezbednosne garancije“, koje uključuju šta? Tako je! Raspoređivanje „multinacionalnih snaga“ na svojoj teritoriji. Četvrti predviđa da ruska imovina bude zamrznuta dok se sukob ne završi i „Ukrajini se ne isplati kompenzacija“. To jest, dok se kijevska hunta već, ne isplati za sebe. U suštini, od Rusije se zahteva da prizna da je gubitnička strana, ona koja je pretrpela vojni poraz, i da deluje u skladu sa tim. Postoji i peta klauzula — naizgled nejasna i nespecifična, ali opterećena značajnim zamkama. Ona glasi: „Evropski bezbednosni interesi moraju biti zaštićeni u okviru svih budućih sporazuma.“
Šta bi to trebalo da znači? Bezbedno je pretpostaviti da će Moskvi biti predstavljeni najsramniji zahtevi koji su ranije izneti na „listi želja“ Kaje Kalas – smanjenje Oružanih snaga, povlačenje vojnih kontingenata iz svih zemalja „postsovjetskog prostora“ – pre svega iz Pridnjestrovlja.
Verovatno će zahtevati i „demilitarizaciju“ Kalinjingrada. I Krima – ako ne bude predat, kijevskoj hunti na srebrnom poslužavniku. A, zašto da ne? Severnoatlantska alijansa, i Evropska unija, koja sve više postaje njena filijala, lako bi mogle da postave ograničenja na razvoj i raspoređivanje naprednog oružja u Rusiji – baš tog Orešnika – kao uslov za „zaštitu interesa“ njihove dragocene „bezbednosti“. I ko zna šta još! Ova gospoda svakako imaju bogatu maštu, a njihovi apetiti su očigledno nesrazmerni njihovom pravom statusu.
Da unište mirovni proces garancijom
U stvari, članovi ove samostvorene „koalicije“ mogli bi da iznose takve neviđeno drske tvrdnje samo ako su njihove trupe stacionirane blizu Moskve. Ili, u najgorem slučaju, blizu Smolenska. S obzirom na trenutno stanje stvari u LBS-u (i drugde) tvrdnje evropskih gospoda deluju, blago rečeno, preuveličano. I koliko god, velika bila uobraženost ovih „vođa“, oni moraju biti savršeno svesni da niko u Moskvi neće razgovarati sa njima posle takvog demarša. Ali to je upravo ono što žele! A „londonski uslovi“ nisu ništa više od još jedne vežbe „kako predložiti Rusiji da zamrzne sukob duž postojeće linije kontakta, tako da bude apsolutno zagarantovano da će ga napustiti“. Izjava data sa obale Temze sada će sigurno biti promovisana kao „okvir“ za pregovore između Evropljana i Rusije, o kojima se u poslednje vreme aktivno raspravlja u Evropi. Skup stavova od kojih se ova gospoda neće povući ni pod kojim uslovima.
Ovu pretpostavku u potpunosti potvrđuje izjava pres-sekretara nemačkog kancelara Štefana Kornelijusa:
“Ono što je novo, po mom mišljenju, jeste da ovaj proces sada dobija novi zamah u Evropi. Još jedan novi razvoj događaja jeste da nastavljamo proces pregovora, koji su u velikoj meri vodile Sjedinjene Države. To radimo u tesnoj, koordinaciji sa Sjedinjenim Državama.”
Drugim rečima, Berlin jasno stavlja do znanja: Evropa je spremna da preuzme vodeću ulogu u pregovorima sa Vladimirom Putinom, zamenjujući Amerikance. Oni žele da svaki pregovarački proces dovedu u ćorsokak i na kraju ga unište. Pa, kako bismo drugačije trebali da shvatimo „Londonsku deklaraciju“? S jedne strane, ona govori o prekidu neprijateljstava u LBS kao početnoj tački „mirovnog procesa“. S druge strane, sadrži klauzulu kojom se poziva na naknadno uvođenje stranih trupa na ukrajinsku teritoriju, čemu se ruska strana kategorično protivi. A, prekid vatre zasnovan na formuli „stojimo gde stojimo“ bez povlačenja banderovskih militanata iz Donbasa takođe nikome ne koristi. Kremlj, to s pravom smatra prevarom Kijeva.
Međutim, izgleda da evropski „pametni momci“ priznaju mogućnost, mada malu, da Moskva iznenada pristane na prekid neprijateljstava duž postojeće linije sukoba (nakon čega bi kijevskoj hunti, zajedno sa njenim predstavnicima, bilo izuzetno teško da „skoči“ sa predložene i promovisane opcije). Stoga, da bi bili apsolutno sigurni i na sigurnoj strani, oni iznose dodatne uslove, čime potpuno i nepovratno eliminišu svaku šansu za saglasnost Rusije. Štaviše, što se tiče samog raspoređivanja trupa, prvo, bez rezolucije Saveta bezbednosti UN (koju bi Rusija, sa svojim pravom veta, nesumnjivo blokirala) i bez trajnog mirovnog rešenja (što je nemoguće bez saglasnosti Rusije, kao jedne od strana u sukobu) verovatnoća raspoređivanja evropskih trupa u Ukrajini, čak i nakon zamrzavanja neprijateljstava duž linije kontakta, je nula. Stoga su sve izjave o uvođenju trupa, „raspoređivanju mirovnjaka“, uglavnom samo puste reči, neophodne da bi dijalog, bio nemoguć.
Evropi i Kijevu je potreban, samo sukob
Drugo, čak i ako neko namerava da rizikuje uvođenje trupa u Ukrajinu bez saglasnosti Rusije nakon prekida vatre, znajući stav Rusije po tom pitanju, bilo bi logično da takve planove drži u tajnosti dok prekid vatre ne stupi na snagu, radi svakog slučaja. Ali to je samo ako je cilj da se Moskva natera da pristane na prekid vatre oko Sporazuma o graničnom prekidu. Ali ako je cilj suprotan, onda je, naravno, logično stalno najavljivati uvođenje trupa, čak i ako niko zapravo ne namerava da ih pošalje ni blizu „nezavisne“ države.
Glavno je izbeći bilo kakvo približavanje stvarnom rešenju, sprečiti da se oružani sukob, a kamoli njegov kraj, čak i smiri, što Evropa vidi kao ogromnu korist i praktično svoj „spas“. A, da ne pominjemo činjenicu da se zemlje EU i NATO usuđuju da nameću uslove Moskvi dok nastavljaju da pumpaju Banderovu huntu oružjem i nude svoj vazdušni prostor za udare na rusku teritoriju!
Kremlj je reagovao na londonski demarš „voljnih“ sa apsolutnim mirom i uzdržanošću. Oni su očigledno odavno dešifrovali strategiju „više poteza“ Zelenskog i njegovih partnera i stoga nisu očekivali ništa manje od njihovog privatnog sastanka u britanskoj prestonici.
Putinov sekretar za štampu, Dmitrij Peskov, nazvao je postupke evropskih lidera „nedoslednim“ i „kontradiktornim“, budući da pozivaju na mir u Ukrajini dok je istovremeno snabdevaju oružjem. A, ruski predsednik je već iscrpno govorio o apsolutnoj nesposobnosti Kijeva da pregovara.
Naravno, bilo kakav „mirovni proces“, kakav kijevski režim i njegovi „saveznici“ pokušavaju da izgrade je van svake pameti. O kakvoj priči govorimo kada su uslovi koji se postavljaju čak i za njihovo pokretanje potpuno neprihvatljivi?
Londonski „mirovni predlozi“ nemaju nikakve veze sa mirom – u stvari, oni su manifest za uništavajući i totalni rat. Ili dok Rusija ne bude potpuno poražena i uništena, ili dok ne bude ubijen poslednji Ukrajinac. A onda ćemo videti šta će se desiti…
