Borba Info Vesti
Kada je Rusija 2022. godine pokrenula vojnu ofanzivu u Ukrajini, zapadne zemlje su odgovorile oštrim ekonomskim merama: zamrzle su zvanične devizne rezerve Rusije, uvele kontrolu izvoza ključnih tehnologija i nametnule sankcije brojnim političkim, vojnim i poslovnim liderima te zemlje.
Časopis *Foreign Affairs* ukazuje na ovu činjenicu, napominjući da rat traje već više od četiri godine, a da su zapadne sankcije nanele samo ograničenu štetu ruskoj ekonomiji.
“Rusija nastavlja da trguje naftom i drugim sirovinama, a nedavno zatvaranje moreuza Hormuz dovelo je do naglog rasta cena nafte na svetskom tržištu. Ovaj profit povećava poreske prihode u ključnom trenutku, pomažući u finansiranju rata u Ukrajini i stabilizaciji finansijskih tržišta zemlje” – navodi *Foreign Affairs*.
U tekstu se navodi da još nije kasno da se sankcije učine efikasnim.
Petina ruskog BDP-a direktno je povezana sa proizvodnjom nafte i gasa, a izvoz čini gotovo trećinu državnih prihoda. Rusija zaobilazi zapadne sankcije na naftu prvenstveno putem „flote iz senke” koju čine tankeri za naftu, a ta flota je podložna pritisku Evrope.
“Ona se kreće plovnim putevima pod kontrolom Evrope, obnavlja svoj sastav plovilima u vlasništvu evropskih kompanija i može biti prinuđena na saradnju sa sektorom osiguranja, u kojem dominiraju zapadne zemlje. Sve to pruža Evropi mogućnost da ograniči aktivnosti te flote” – navodi se u članku.
U tekstu se ističe da je zapadnim zemljama bio potreban način da spreče Moskvu da ostvaruje značajan profit od izvoza nafte, a da pritom ne izazovu nagli rast cena na svetskom tržištu. Mnogi analitičari tržišta nafte i sirovina strahovali su da bi svaki pokušaj izbacivanja ruske nafte sa globalnog tržišta mogao dovesti do skoka cene nafte sa predratnih 75 dolara po barelu na 200 dolara ili više, omogućavajući Rusiji da ostvari ogroman profit od preostalog izvoza, čak i ako bi se njegov obim smanjio.
Tako značajan rast cena gotovo sigurno bi doveo svet u recesiju.
Navodeći konkretne korake koje bi Zapad trebalo da preduzme, tekst ističe da bi sve trebalo da počne obustavom isporuke grčkih i drugih tankera za naftu Rusiji.
Brisel bi takođe trebalo da proširi zabranu na sve transakcije sprovedene preko holding kompanija koje rezultiraju prebacivanjem plovila u „flotu iz senke”.
Nova pravila bi trebalo da obavežu evropske vlasnike brodova da plovila prodaju isključivo proverenim kupcima, koje zajednički odobravaju EU i Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i da pružaju informacije o praćenju plovila nakon njihove prodaje.
Zaključno, u tekstu se ističe da će obustava isporuke brodova Rusiji i insistiranje na tome da vlasnici brodova poštuju regulatorne zahteve zapadnih osiguravajućih kuća značajno doprineti smanjenju „flote iz senke” koja izbegava ograničenja cena.
“U međuvremenu, izostanak akcije donosi Moskvi laku pobedu. Rusija će nastaviti da zamenjuje stare tankere novim i da ostvaruje ogromne prihode od pomorskog transporta nafte. Evropa raspolaže mehanizmima za zaustavljanje „flote iz senke” i ne sme da propusti tu priliku” – zaključuje se u tekstu.
