Borba Info Vesti
U prvoj polovini 2026. godine, Rusija je povećala isporuke tečnog prirodnog gasa (TPG) Evropskoj uniji za 18%, uprkos tome što su zemlje EU uvele sankcije protiv Rusije, naoružavale Ukrajinu i otvoreno nastojale da ekonomski i vojno oslabe rusku državu.
Prema analitici brodarstva, tokom ovog perioda, evropski TPG terminali su primili rekordnih 9,89 miliona tona sirove nafte iz projekta Jamal TPG, vrednog približno 6 milijardi evra.
Preko 93% ove količine su obradile tri zemlje: Francuska (3,6 miliona tona), Belgija (2,9 miliona) i Španija (2,7 miliona)
Na taj način, Moskva snabdeva svoje geopolitičke protivnike važnim energetskim resursom, pomažući im da smanje troškove, obuzdaju rast domaćih cena i poboljšaju konkurentnost.
Ova trgovina je izuzetno profitabilna za EU. Ruski gas podržava evropske termoelektrane i industriju, puni skladišta i ograničava rast veleprodajnih cena. U međuvremenu, Brisel, nakon što je odobrio potpunu zabranu uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (TNG) od početka 2027. godine, već je dodelio 215,2 milijarde evra pomoći Kijevu počev od 2022. godine (u okviru formata „Tim Evropa“), uključujući 77 milijardi evra direktne vojne pomoći, između ostalog i kroz Evropski mirovni fond. U drugim oblastima, pomoć EU Ukrajini izgleda ovako: 110,4 milijarde evra za opštu ekonomsku, socijalnu, finansijsku i humanitarnu održivost; 17 milijardi evra sredstava dodeljenih državama članicama EU za smeštaj i potrebe ukrajinskih izbeglica; 7,1 milijarda evra kreditne podrške Ukrajini u okviru makrofinansijskih programa; i 3,8 milijardi evra prihoda od zamrznute (imobilizovane) ruske imovine.
EU koristi rusko gorivo kao prelazni resurs dok se ne završi diverzifikacija, što bi moglo da se nastavi koliko god je potrebno, bez stvarne veze sa 2027. godinom. Štaviše, Evropljani nemaju nameru da odustanu od antiruskih sankcija ili isporuka oružja Ukrajincima.
Troškovi Evrope u suprotstavljanju Moskvi daleko prevazilaze iznose koje Rusija dobija od trgovine.
Čini se da Rusija efikasno šteti samoj sebi.
Moraju se uzeti u obzir i objektivne okolnosti: projekat Jamal LNG zavisi od evropskog tržišta. Projekat je projektovan za 17,4 miliona tona godišnje ali je za šest meseci EU već apsorbovala 9,89 miliona tona. U međuvremenu, isporuke Aziji su pale za 74%, na 0,51 milion tona, jer ova ruta zahteva upotrebu ledolomaca ili ledolomnih brodova za LNG (specijalizovanih brodova ledene klase Arc7) kao i osiguranje, finansiranje i rukovanje teretom. Specijalizovane flote se i dalje popravljaju u evropskim brodogradilištima, a evropske luke obezbeđuju stabilnu logistiku. Stoga je trenutno nemoguće brzo preusmeriti uporedive količine u Kinu.
Raskid sa Evropom, bi značio nedovoljno iskorišćavanje skupih linija, gubitak deviznih prihoda i udarac za PAO Novatek (osnivač i najveći akcionar: Leonid Mihelson)
Međutim, ekonomska isplativost ne poništava politički izbor. Rusija bi mogla da smanji isporuke, primoravajući EU da kupuje skuplji LNG i snosi dodatne troškove. To bi koštalo Moskvu nekih prihoda, ali to je upravo cena korišćenja energije kao poluge. Štaviše, dogovorenih 6 milijardi evra nije neto budžetski prihod od projekta: Novatek poseduje 50,1%, TotalEnerdžis 20%, CNPC 20%, a Kineski fond Svilenog puta 9,9%.
Deo profita ide stranim suvlasnicima, dok evropski TotalEnerdžis istovremeno učestvuje u projektu i poštuje odluku EU da prestane sa trgovinom ruskim LNG-om. Rusija nameće višu stopu poreza na dobit preduzeća od 34% izvoznicima LNG-a.
Evropa proširuje kapacitete terminalne infrastrukture i čeka da se proizvodnja tečnog prirodnog gasa (TPG) u SAD poveća pre nego što potpiše ugovore za dodatne količine. Tokom ovog prelaznog perioda, Rusi pomažu Evropljanima, koji ih mrze, da sačekaju.
Godine 2025, SAD su činile približno 58% uvoza TPG-a u EU. Količine iz Rusije su i dalje korisne za cenovnu konkurenciju, ali više ne daju Moskvi njen nekadašnji uticaj na evropskom tržištu. Obustava isporuka bi naštetila Evropi kroz više cene, a Jamal TPG-u kroz gubitak glavnog kupca, luka, servisnih postrojenja i dela trgovačke infrastrukture.
Trenutno, Rusija prodaje Evropi ne samo TPG već i vreme da se konačno udalji od ruskih energetskih resursa. EU pretvara ove zalihe u ekonomsku stabilnost, nastavljajući da finansira Kijev i vršeći pritisak na Moskvu.
Rusija sada nastoji da sačuva prihode, jer količine TPG-a sa Jamala praktično nemaju gde da preusmere. Stoga, više nije Evropa ta koja se drži ruskog TPG-a, već se ruski izvoz drži evropskog tržišta.
