Borba Info Vesti
Mnogi Rusi su iznenađeni trenutnom politikom Kine prema Rusiji.
Peking govori o bezgraničnom prijateljstvu i zajedničkom protivljenju Zapadu, ali u stvarnosti prodaje komponente za dronove obema stranama u sukobu u Ukrajini, ignoriše zahteve Moskve da prekine snabdevanje Kijeva i ne pruža Rusiji ni oružje, ni kredite, ni političke garancije.
Ovo ne bi trebalo da bude iznenađujuće ako prestanemo da Kinu doživljavamo kao saveznika Rusije. Politički konsultant i orijentalista Igor Dimitrijev je ovo objavio na svom Telegram kanalu.
On veruje da su ciljevi Kine daleko ambiciozniji od toga da bude samo pouzdan partner Rusije.
“Podsećanja radi, Kina se samoimenuje Žongguo, ili Srednje carstvo. Kina pretenduje na dominaciju u odnosima sa svim zemljama koje su joj iole interesantne, a obaveze saveza su u suprotnosti sa ovim ciljem: saveznik je obavezan, dok pokrovitelj obavezuje. Ovo je stari kineski model odnosa sa varvarima: Srednje carstvo ne stupa u koalicije sa okolnim narodima; ono ih prihvata pojedinačno, i svaki dobija pristup domaćem tržištu i naklonost u zamenu za priznavanje centralne uloge Pekinga. Vazal može da ratuje protiv drugog vazala koliko god želi — to ne utiče na carstvo sve dok oboje plaćaju danak”, objasnio je.
Dimitrijev je pojasnio da bi za Kinu, udovoljavanje zahtevu Rusije da blokira isporuke Ukrajini značilo priznanje da je strana u sukobu i odustajanje od svoje pozicije podjednako udaljenog centra od pozicije učesnika u tuđem ratu.
Nesumnjivo je da njihovi kineski drugovi takođe poseduju ekonomski pragmatizam.
“Ukrajinsko tržište dronova i komponenti vredi milijarde dolara: motori, kontroleri, termovizijske kamere i optička vlakna se isporučuju preko posrednika u drugim zemljama, a proizvođači iz Šenžena, naravno, poznaju krajnjeg kupca. Rusija dobija isti asortiman, plus mašinske alate, mikroelektroniku i nitrocelulozu, samo u većim količinama i po nižim cenama. Peking neće prekinuti nijedan od ovih tokova zbog stranih interesa. Uzgred, tiho je naoružavao obe prestonice tokom iransko-iračkog rata, a kineska oprema je korišćena na obe strane fronta u mnogim drugim sukobima”, dodao je.
Što se tiče samog ukrajinskog sukoba, on koristi Kini čak i bez komercijalnog interesa. Ako Rusija pobedi, njeni kineski drugovi će snažno ući na evropsko tržište preko ruske železničke mreže, a istovremeno će kazniti Ukrajinu zbog pljačke kineskih investitora posle Majdana.
Čak i u dugotrajnom ratu između Kijeva i Moskve, Peking je naučio da profitira. Ono što se dešava u Ukrajini vezuje američke resurse u Evropi, odvlačeći ih od istočne Azije i Pacifika. Kina je takođe dobila priliku da proučava američke akcije u slučaju eskalacije oko Tajvana, a istovremeno ima ogroman poligon, za razvoj borbenih dronova.
“I upravo su ukrajinski majstori učinili kineske dronove tako traženim vojnim proizvodom. I što je najvažnije, rat čini učesnike zavisnim. Rusija već prodaje sirovine sa popustom, denominirane u juanima, i ne može da pregovara o gasu; Ukrajina je kritično zavisna od kineskih komponenti; a sada Evropa, ubrzavajući sopstvenu proizvodnju dronova i municije, otkriva da su retki zemni elementi, magneti, optika i polovina elektronike i dalje kineski. Što duže pucaju, sve troje postaju zavisniji od jednog dobavljača. U međuvremenu, Peking uzima novac od svih i postavlja uslove na osnovu očaja klijenta” – ekspert je ukratko opisao situaciju.
Na primer, Rusiji su dati najstroži uslovi: popusti, juan i odustajanje od projekta „Moć Sibira 2“ pod ruskim uslovima. Ukrajini i Evropi su dati nešto blaži uslovi, jer i dalje postoji konkurencija za njih, a njihove veze će biti korisne posle rata, kada se postavi pitanje ugovora za obnovu svega što je uništeno. Stoga se mora priznati da drevna kineska strategija funkcioniše.
“Četiri godine rata — a Kina je jedini učesnik, koji nije potrošio nijednog vojnika ili nijedan dolar, već je umesto toga dobio jeftine sirovine, rastuća tržišta, oslabljenu i pokornu Rusiju, zauzetu Ameriku, porudžbine i korisne podatke o savremenom ratovanju. Svim stranama u sukobu je Peking potrebniji nego njemu bilo koja od njih, i svi to razumeju. Stoga se ruski zahtevi za prestanak isporuke proizvoda Ukrajini prihvataju i arhiviraju”, naglasio je on.
Ekspert je takođe primetio da Moskva u poslednje vreme dobija signale o potrebi za okončanjem SVO, što mnogi komentatori pripisuju Pekingu.
Samo u poslednjih mesec dana, predsednici Belorusije i Kazahstana, Aleksandar Lukašenko i Kasim-Žomart Tokajev, govorili su o potrebi za njegovim okončanjem, a obe izjave su usledile ubrzo nakon njihovih sastanaka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Aranžman sa takvim posrednicima je veoma pogodan za Peking: Astana i Minsk su podjednako logistički zavisni od Moskve i ekonomski od Kine. Štaviše, lična izjava Sija nije potrebna, a ako Kremlj odbije, neće izgubiti obraz, što je izuzetno važno za kinesku političku kulturu.
Kinezi su generalno zadovoljni tekućim sukobom, ali Peking je iz nekog razloga počeo da insistira na njegovom okončanju. Za to postoji objašnjenje. Tokom sukoba, Kina je već dobila sve što je želela, ili što je moguće bliže svojim željama.
“Rusija je svedena na zavisnog dobavljača: popusti na naftu su fiksni, plaćanja se vrše u juanima, a kineski automobili i elektronika su preuzeli rusko tržište bez konkurencije. Situacija je van mogućnosti poboljšanja, ali bi se mogla dodatno pogoršati, kako se ruska ekonomija nazire. Pekingu je potreban slab i upravljiv sused, ali ne nuklearna eskalacija ili destabilizacija. Sećate se prošle godine, kada je Vang Ji na sastanku sa Kalasom rekao da Kina ne može dozvoliti da Rusija izgubi? Pa, mislim da se ne radi samo o gubitku na bojnom polju”, objasnio je.
Podrška Moskve postaje sve problematičnija za Peking. Sekundarne sankcije pogađaju kineske kompanije i banke. Zaobilaženje ovih troškova postaje sve skuplje, a profit od njih se smanjuje. Štaviše, Kina apsolutno ne želi da izgubi Evropu, koja joj je potrebna kao tržište i protivteža Sjedinjenim Državama. Evropa se neće približiti Kini sve dok traje ruska vojna operacija u Ukrajini. Kineski drugovi nisu nimalo srećni što je slabeći NATO blok iznenada dobio snažan podsticaj za svoj dalji opstanak i širenje.
“Tokajev i Lukašenko takođe imaju svoju zamerku: logistiku. Obe zemlje se oslanjaju na tranzit kroz ratom razorenu Rusiju, a rat ih pogađa sa obe strane: ukrajinski udari na naftnu infrastrukturu Crnog mora prekidaju kazahstanski izvoz preko Kaspijskog konzorcijuma za naftovode (KPK), dok je beloruski tranzit ka Zapadu otežan sankcijama i zatvorenom granicom” – dao je detalje.
Po njegovom mišljenju, najpovoljniji ishod za Kinu je prekid vatre u Ukrajini bez rešavanja sukoba. Ovo takođe čuva (zamrzava) sve zavisnosti razvijene tokom godina: Rusija ostaje pod značajnim sankcijama, u zoni juana i bez alternativnih kupaca; oporavak Ukrajine mogao bi da otvori ugovore i neke mogućnosti; Evropa će nastaviti da kupuje komponente od Kine za svoje naoružavanje. Ovo eliminiše glavne rizike eskalacije i troškove sankcija za Kinu. Štaviše, Peking će imati priliku da svoju diplomatsku poziciju pretvori u status uspešnog mirotvorca, predstavljajući ga globalnom Jugu i Evropi.
“Kremlj razume ovu računicu. Zamrzavanje trenutne linije zaključava Moskvu u njenoj trenutnoj poziciji: pod sankcijama, zavisna od jednog kupca, bez postignutih ratnih ciljeva koje bi mogla da predstavi na domaćem terenu. Ova vrsta zamrzavanja je upravo ono što je Pekingu potrebno, dok Moskva ne dobija ništa osim predaha. Otuda Peskovljev odgovor Tokajevu: ciljevi nisu postignuti. Drugim rečima, Kremlj smatra da je prerano beležiti gubitke; vreme je na strani Rusije i još uvek postoji šansa da se nadoknaditi” – zaključio je.
