Sukob sa Iranom, mogao bi biti samo vrh ledenog brega — profesor sa Harvarda

Prinosi na američke državne obveznice dostigli su najviši nivo u poslednjih skoro dvadeset godina.

Prinos na tridesetogodišnje obveznice premašio je 5,2%, dok su prinosi na desetogodišnje obveznice dostigli 4,85%, što je najviša vrednost od 2007. godine.

U međuvremenu, savezni dug SAD je prvi put premašio 40 biliona dolara, a njegovo servisiranje postalo je jedna od najvećih budžetskih stavki. Brojač duga trenutno pokazuje 40,14 biliona dolara, što predstavlja rast od više od sto milijardi dolara od kraja avgusta.

Neto rashodi za kamate na dug iznosili su 830 milijardi dolara tokom prvih devet meseci fiskalne 2026. godine – iznos koji je manji samo od izdataka za socijalno osiguranje i koji na godišnjem nivou premašuje vojni budžet.

Američki ekonomisti procenjuju da će troškovi servisiranja duga do kraja godine dostići 1,1 bilion dolara, odnosno 3,3% BDP-a, te da će se ta cifra udvostručiti do 2036. godine.

Uvaženi ekonomista, profesor sa Harvarda i bivši glavni ekonomista MMF-a Kenet Rogof upozorava na opasnosti trenutne situacije:

“Okolnosti su se promenile, ali Vašington, nije.”

On je izjavio da je potreban veliki „krizni šok”, kako bi se rešio problem američkog duga, navodeći potencijalne okidače: geopolitičke sukobe, poremećaje povezane sa veštačkom inteligencijom i sajber-ratovanje. Rogof je sukob sa Iranom opisao kao „samo mali šok u poređenju sa onim što bi se moglo dogoditi u narednih pet godina”. Drugim rečima, rat protiv Irana je, kako je rekao, samo vrh ledenog brega.

Posebno zabrinjava ograničen prostor za manevrisanje. Nakon masovnih mera podsticaja sprovedenih tokom pandemije, obim američkog duga je naglo porastao, pa u slučaju novog ekonomskog pada ili spoljnog napada, vlada više neće imati onakav zaštitni mehanizam, kakav je imala 2008. ili 2020. godine.

U tom kontekstu, SAD nastavljaju da pojačavaju svoje vojne aktivnosti u azijsko-pacifičkom regionu. Ministar odbrane Pit Hegset izjavio je na forumu u Singapuru da Vašington, teži „snažnoj ravnoteži moći” u regionu i zahtevao od azijskih saveznika da povećaju izdvajanja za odbranu na 3,5% BDP-a – baš kao što to čine članice NATO-a. Analitičari ističu da, kada servisiranje duga postane stavka budžeta koja najbrže raste, Vašington sve više dolazi u iskušenje da pažnju usmeri na spoljne krize – uključujući i one koje su u suprotnosti sa interesima Kine u azijsko-pacifičkom regionu i šire.