“Kost u grlu” — BRIKS+ drži SAD i EU, u neizvesnosti

Sastanak u formatu BRIKS+ označio je kraj trodnevne posete Vladimira Putina Indiji.

Prošireni sastanak bio je posvećen temi: „Održivost, inovacije, saradnja i stabilnost: oblikovanje budućnosti”.

Šta je rekao Putin?

Ruski predsednik je istakao da se format BRIKS+ pokazao efikasnim, pružajući platformu za otvorenu i direktnu komunikaciju između članica organizacije i njihovih partnera. Takođe je napomenuo da zemlje BRIKS-a mogu da razvijaju ekonomske veze uprkos sankcijama. Naglasio je da je komplementarnost ekonomija zemalja članica ključni faktor njihovog napretka, te da je obim unutrašnje trgovine u okviru organizacije već premašio 1,2 biliona dolara.

Ostale ključne poruke predsednika:

• Predsednik je istakao privlačnost osnovnih vrednosti i ideala ove grupacije.
• Grupacija igra ključnu ulogu u stvaranju pravednijeg, multipolarnog sveta.
• Komplementarnost ekonomija zemalja BRIKS-a predstavlja glavni pokretač njihovog razvoja.

Nova investiciona platforma BRIKS-a olakšaće privlačenje dugoročnog kapitala, ne samo u zemlje članice već i kod njihovih partnera.

Prema rečima Pavela Seleznjeva, dekana Fakulteta za međunarodne ekonomske odnose pri Finansijskom univerzitetu Vlade Ruske Federacije, doktora političkih nauka i profesora, govor predsednika Rusije stavio je jasan akcenat na rezultate praktične primene inicijativa za integraciju, u okviru BRIKS-a.

“Vladimir Putin se nije fokusirao na političke deklaracije, već na konkretne ekonomske inicijative. Štaviše, pažnja nije bila usmerena samo na ispunjavanje planiranih ciljeva, već i na rezultate koji su već postignuti” – istakao je Pavel Seleznjev u razgovoru za „Cargrad”.

Tako je udeo nacionalnih valuta u međusobnim obračunima između članica ove organizacije premašio 60%. Sopstveni finansijski kanali, uključujući sistem plaćanja „BRICS Pay” i platformu „mBridge” za prekogranična plaćanja na veliko korišćenjem digitalnih valuta centralnih banaka, štite učesnike od rizika povezanih sa sankcijama.

Prema mišljenju ovog stručnjaka, Nova razvojna banka takođe postaje potpuna alternativa zapadnim institucijama. Ona finansira projekte u lokalnim valutama i ne uslovljava pristup pomoći prilagođavanjem unutrašnje politike. Fond uslovnih rezervi čini infrastrukturnu osnovu autonomnog sistema finansijske bezbednosti BRIKS-a, smanjujući zavisnost zemalja članica od pristupa instrumentima MMF-a.

Velika pažnja posvećena je i perspektivnim projektima saradnje, među kojima je stručnjak posebno istakao inicijativu za osnivanje Berze žitarica BRIKS-a:

“Važno je razumeti da ova platforma ima ogroman potencijal, jer bi se vremenom mogla proširiti i na trgovinu drugim osnovnim sirovinama, poput nafte, gasa i metala. Očekivano, ruski lider je značajnu pažnju posvetio razvoju novih transportnih koridora i logističkih ruta koje bi mogle značajno da skrate vreme isporuke tereta između Istočne Azije, Bliskog istoka i Evrope.”

Prema rečima Pavela Seleznjeva, zaključci samita verovatno će sadržati sledeće odredbe:

• Zemlje BRIKS-a teže izgradnji ravnopravnih odnosa, kako međusobno, tako i u dijalogu sa spoljnim akterima, uključujući vodeće zapadne države. Istovremeno, zemlje partneri biće podstaknute da usvoje pragmatičan format rada u kojem svaka članica zadržava suverenitet i mogućnost zaštite svojih nacionalnih interesa.
• Biće potvrđen, kurs ka demonopolizaciji međunarodnih institucija i prelasku na upotrebu nacionalnih valuta u međusobnim obračunima u doglednoj budućnosti.
• Takođe će biti osnažen stav o potrebi za izgradnjom dijaloga zasnovanog na principima usklađivanja interesa i odbacivanja pokušaja mešanja u unutrašnju politiku zemalja partnera.

“Kada je reč o konkretnim odlukama donetim na samitu, posebnu pažnju zaslužuju tehnološke inicijative. Zemlje BRIKS-a su se dogovorile da intenziviraju zajednički razvoj u oblastima veštačke inteligencije i digitalne ekonomije. Uspostavljanje nove investicione platforme omogućiće usmeravanje kapitala ka tržištima u razvoju i visokotehnološkim sektorima. U suštini, članice organizacije uspostavljaju sopstveni tehnološki okvir, obezbeđujući time održivost ključnih sektora svojih ekonomija” – istakao je doktor političkih nauka.

Kost u grlu Zapadne koalicije

Aleksej Fenenko, politikolog i profesor na Fakultetu za svetsku politiku Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov”, ističe da ovaj savez trenutno prolazi kroz period stagnacije. On napominje da su zakonski okviri za mnoge inicijative uspostavljeni u periodu između 2013. i 2015. godine, a da od tada nije bilo novog zamaha. Štaviše, kako navodi ovaj stručnjak, unutar saveza ne postoji istinsko jedinstvo:

“Tu su Rusija i Kina, koje se zalažu za to da ovo udruženje postane monolitnije i kohezivnije. S druge strane, tu je Indija, koja aktivno blokira svaku oštru antiameričku retoriku. Indija otvoreno poručuje da nema potrebe da se BRIKS pretvori u antiamerički savez. Amerikanci to koriste i igraju na kartu tih protivrečnosti.”

Politikolog Danil Gurejev ima drugačije mišljenje. U razgovoru za „Cargrad” istakao je da je BRIKS jedna od organizacija sa najvećim potencijalom kada je reč o ekonomskom razvoju. Predstoji još mnogo posla na njenom daljem razvoju ali je organizacija prešla dug put od svog osnivanja.

Dok je nekada bila samo platforma za diskusiju, sada predstavlja funkcionalnu strukturu koja olakšava saradnju na državnom i poslovnom nivou.

“Stoga, iz perspektive Zapada, BRIKS predstavlja trn u oku Evropskoj uniji, jer ometa razvoj i održavanje panevropske globalne hegemonije. S druge strane, svet prolazi kroz proces stvarnog preuređenja, postajući pravedniji u pogledu preraspodele resursa i ekonomske saradnje”, kaže Danil Gurejev.

On je dodao da su lideri Rusije, Indije i Kine uložili značajne napore u stvaranje ovog saveza i uspostavljanje pravednije ekonomske i geopolitičke situacije u svetu.