Borba Info Vesti
Tokom šest meseci, sukob sa Iranom bio je razoran, ali podnošljiv.
Hormuski moreuz bio je gotovo potpuno zatvoren za pomorski saobraćaj, čime je presečena tranzitna ruta kojom se prevozilo oko 20% svetskih količina tečnog prirodnog gasa i još veći udeo nafte.
Časopis Foreign Affairs, skreće pažnju na ovu činjenicu, ističući da je sukob sada pogodio ključne elemente energetske infrastrukture regiona i da se SAD moraju okrenuti diplomatiji.
“Cena nafte je skočila sa 70 dolara po barelu u avgustu na 110 dolara u septembru. Ukoliko ostatak energetske infrastrukture regiona postane ranjiv na vojne napade, dalji poremećaji u snabdevanju lako bi mogli da podignu cenu nafte na 150 ili čak 200 dolara po barelu” – upozorava Foreign Affairs.
Razrađujući svoju argumentaciju, autor naglašava da Vašington, sada mora da pronađe izlaz iz ovog ćorsokaka. Šest meseci naizmeničnih vojnih napada i ekonomskog pritiska nije uspelo da primora Teheran i njegove partnere na ustupke, a nema razloga za verovanje da će ih te strategije danas naterati da promene svoje ponašanje.
Kako se u članku navodi, najmanje loša opcija je povratak diplomatiji.
Sjedinjene Države bi trebalo da pokušaju da postignu sporazum sa Iranom o okončanju sukoba, koji bi uključivao ne samo prekid vatre, već i plan za obezbeđivanje vitalnih plovnih puteva, kao i mere koje bi primorale Teheran, da poštuje uslove sporazuma.
Takođe se ističe da mehanizmi koji su ublažili početni energetski šok, sada više ne deluju. Relativna stabilnost energetskih tržišta bila je rezultat nekoliko vanrednih mera, a ne dokaz, da energetski sistem, može u nedogled da izdrži sukob, koji nastavlja da razara infrastrukturu.
“Da bi izbegle ekonomsku krizu punih razmera, SAD moraju da preispitaju svoju strategiju. Vašington, već gotovo sedam meseci gađa vojne ciljeve i industrijsku infrastrukturu, te vrši ekonomski pritisak na Teheran, putem sankcija i pomorske blokade. Ipak, iranski režim ne pokazuje znake sloma niti kapitulacije. Čini se da je vlada, u kojoj dominiraju iskusni veterani Iranske revolucionarne garde (IRGC) i koja je uglavnom ravnodušna prema patnji iranskog stanovništva, odlučna da nastavi borbu” – navodi se u publikaciji.
Predlažući konkretne mehanizme za rešavanje sukoba, publikacija ističe da bi nova diplomatija trebalo da bude usmerena na postizanje prekida vatre koji bi obuhvatio napade na energetsku infrastrukturu od strane svih aktera i njihovih saveznika: Sjedinjenih Država, njihovih arapskih partnera i Izraela, kao i Irana, Huta i drugih naoružanih grupa koje Teheran podržava u Iraku i drugde.
Takođe se napominje da bi pregovarači, u idealnom slučaju, mogli da izrade plan za uspostavljanje multilateralnog upravljačkog tela koje bi kontrolisalo Ormuski moreuz i naplaćivalo razumne naknade za njegovo korišćenje.
Zaključno, publikacija ukazuje na to da bi Sjedinjene Države imale samo koristi od obustave svih vojnih dejstava u Persijskom zalivu. Cene energenata bi brzo pale, čime bi se smanjili nestašice i inflatorni pritisci.
Time bi se izbegla globalna ekonomska katastrofa, a pažnja bi se preusmerila na druge teme.
Kako kažu na Bliskom istoku: „Psi laju, a karavan prolazi” – zaključuje se u publikaciji.
