Katastrofalan ugovor koji kriju: 4,5 milijardi evra platićemo Kinezima samo za kamate

Aleksandar Vučić uzeo je kredit od svog brata Sija Đinpinga u iznosu od 7,35 milijardi evra. Krediti su na 20 godina. Godišnja kamata 220 miliona.

Dakle, samo za kamate platićemo Kinezima 4,5 milijardi evra! Ukupno skoro 12 milijardi. Taj novac kojim Srbiju Kina kreditira vraćamo u potpunosti Kini kroz sporazume koje smo potpisali za projekte na kojima bez tendera angažujemo kineske firme. Naše firme dobijaju mrvice.

U isto vreme Hrvatska od EU dobija 7,36 milijardi evra bespovratne pomoći. Retoričko je pitanje ko je bolje prošao: Hrvatska ili Srbija…

Predsednik Srbije je 15. marta izjavio: “Evropska solidarnost ne postoji. To je bila bajka na papiru. Ja sam danas uputio posebno pismo jedinima koji mogu da pomognu, a to je Kina…” i poručio medicinsku opremu iz Kine.

Srbija je tada za samo 20 dana platila 370 miliona evra za medicinsku opremu, a koliko je od toga plaćeno Kini i po kojim cenama, još uvek se ne zna. Javnost i dalje čeka na davno obećani predsednikov izveštaj naciji o troškovima nabavke medicinske opreme.

Međutim, ono što danas sigurno znamo jeste da predsednikova “bajka na papiru” u slučaju Hrvatske znači pomoć EU od 10 milijardi evra, od čega čak 7,36 milijardi evra bespovratnih sredstava.

Za razliku od Hrvatske, Srbija je pre samo mesec dana bila jedina zemlja koja je formalno odbila finansijsku pomoć EU za Balkan vrednu 750 miliona evra, a neposredno zatim Vučić je odbio i zajam MMF-a od 1,2 milijarde evra po povlašćenim uslovima, sa obrazloženjem da Srbija ima dovoljno para i planira da ostvari najveći rast BDP-a u Evropi.

Računica je jednostavna. Dok Hrvatska od EU dobija 7,36 milijardi evra bespovratnih sredstava, Srbija se kod kineskih državnih banaka zadužuje 7,35 milijardi evra sa prosečnom kamatom od 3%, što znači da ćemo Kini u narednih 20 godina svake godine samo na ime kamate plaćati najmanje 220 miliona evra.

Da stvar bude još gora sa tih 7,35 milijardi plaćamo kineske firme kojima smo poslove dali bez tendera, pa su i cene za najmanje trećinu veće od realnih.

Mnogi bi rekli – koliko se isplati saradnja sa EU, a koliko sa Kinom, jasno se vidi. Šta povoljnije uticati na rast privrede, zaduženje od 7,35 milijardi sa kamatom od 3% ili poklon EU od 7,36 milijardi, jasno je svima osim Vučiću.

Upućeniji bi rekli da je i te kako jasno i njemu. Ali je jasno i da transferi velikih suma novca sa računa u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde su pohranjivani prethodnih osam godina, na račune u Kini, mnogo košta.

Ali ne one na čijim su računima pare, već državu Srbiju.

(direktno.rs)