Krah ekonomije: Talas stečaja u Nemačkoj sledi na jesen

Korona je gurnula nemačku ekonomiju u najveću krizu posle Drugog svetskog rata. Ipak, broj stečaja za sada je manji nego ranijih godina – zahvaljujući državnoj pomoći. Veliki krah preti na jesen.

Spasiti ili pustiti da propadne? To je bilo veliko pitanje u martu. Nemačka savezna vlada odlučila je da spasava.

U Nemačkoj su kompanije obavezne da podnesu zahtev za stečaj – ako više ne mogu da izvršavaju svoje obaveze plaćanja ili su prezadužene. Zbog pandemije korone, od 1. marta, i za sada do kraja septembra, firme su oslobođene te obaveze.

Mnogim kompanijama je taj predah bio potreban, jer se ekonomija našla u škripcu. To se vidi i po razvoju bruto domaćeg proizvoda: već u prvom tromesečju pao je za dva procenta, a u drugom za deset. Za godinu u celini, stručnjaci očekuju minus od pet do osam odsto.

Da bi se pomoglo kompanijama, usledili su ogromni paketi za spasavanje – u Nemačkoj i čitavoj Evropskoj uniji. Između ostalog, nemačka vlada ublažila je propise o takozvanom radu sa skraćenim radnim vremenom, smanjila stopu PDV-a, odobrila privremenu pomoć i poreske olakšice ili je direktno postala jedan od vlasnika velikih kompanija.

Budi dobra do oktobra

Ali, da li sve to pomaže kompanijama da se oporave? U međuvremenu vlada bojazan da bi u oktobru moglo doći do velikog talasa stečaja, čim ponovo počne da se primenjuje obaveza podnošenja zahteva za stečaj.

Broj stečaja se prvo smanjio. “Bilo ih je preko osam procenata manje u prvoj polovini godine nego u istom periodu prošle godine”, kaže Patrik-Ludvig Hanč iz agencije za izdavanje kreditne sposobnosti Creditreform. Savezni zavod za statistiku za jul čak navodi smanjenje od 30 procenata.

Čak i ako se to može tumačiti kao uspeh, brojke ukazuju i sledeće – od mera profitiraju kompanije koje su imale probleme i pre korone. Naime, od obaveze podnošenja stečaja izuzete su sve kompanije koje su od 31. decembra 2019. bile prezadužene ili su imale poteškoće s plaćanjem. Međutim, tog ključnog datuma – u Nemačkoj nije bilo govora o koroni i pandemiji. Zbog toga su se masi za spasavanje našle i mnoge firme kojima tu nije mesto.

Trule kompanije ugrožavaju zdrave

U početku je, naravno, bilo važno preduzećima dati dovoljno slobode kako bi državne mere pomoći mogle da deluju.

Međutim, u načelu je važno da i u krizi postoji čišćenje tržišta kroz stečaje, rekao je Hanč. “Ako nijedna kompanija ne ode pod stečaj i ne nestane sa tržišta, to znači da više ne postoji razlika između dobrih i loših poslovnih modela.” Time se može stvoriti problem zdravim kompanijama.

Kada se privreda ponovo pokrene, kompanije i dalje moraju biti oprezne, “jer ni same ne znaju ko je zapravo u stečaju ili nelikvidan i ko će zaista platiti račune”, objašnjava Hanč. Kao rezultat toga, čak i zdrave kompanije mogu upasti u probleme ako im računi ne budu plaćeni. Prete takozvani lančani stečajevi.

Istraživački centar Dojče banke upozorava da takve “zombi kompanije” “sprovode agresivnu politiku cena koja opterećuje profitnu maržu zdravih kompanija i koči strukturne promene u celini.”

Ne sme se zaboraviti da je još pre korone u mnogim oblastima ekonomije, poput automobilske industrije ili trgovine – počela transformacija. “Korona je sada nešto poput katalizatora”, ističe Hanč. Zbog suspenzije obaveze podnošenja zahteva za stečaj taj katalizaor sada ne funkcioniše.

Ako zaista dođe do talasa stečaja čim istekne suspenzija zakona, to će uticati i na tržište rada, kaže Klaus-Hajner Rol iz Instituta za nemačku privredu.

Ozbiljno je posebno to što će biti pogođene banke. “One su poverioci tih nesolventnih kompanija, a to znači da postoji rizik od bankarske krize”, rekao je Rol.

Seizmograf zvani stečaj – isključen

Pa kako zapravo stoji stvar sa kompanijama u Nemačkoj?

Stečaj je u normalnim vremenima svojevrsni seizmograf za stanje u ekonomiji, kaže Hanč. Pošto je sada “ugašen”, Creditreform je koristio druge pokazatelje. “Posmatrali smo kako se plaćaju računi, koliko ima narudžbina i mnoge druge aspekte. Došli smo do zaključka da kompanijama ne ide dobro”.

To ne iznenađuje. Mnogim kompanijama postepeno ponestaje novca. U svakom slučaju, sve je više nepodmirenih računa koji se tek kasno izmire. Trenutno je ponašanje kompanija u tom pogledu gore nego ikada otkad se počelo s praćenjem tog aspekta poslovanja, dakle od leta 2015.

Prema istraživanju instituta Ifo sprovedenom u junu, petina nemačkih kompanija smatra da je egzistencijalno ugroženo koronom. Prema procenama Creditreforma, u septembru će se oko 550.000 kompanija naći u problemima – ogromnim ili manjim. Radi poređenja: 2018. bilo je ih oko 330.000, tih takozvanih “zombi kompanija”.

Problemi samo odloženi

Ako korona-kriza potraje duže i ako se produži suspenzija obaveze podnošenja zahteva za stečaj, broj “bolesnih” kompanija će se povećati, siguran je Hanč. Savezna ministarka pravde Kristine Lambreht želi produžetak suspenzije do marta 2021.

S druge strane, kompanije su zabrinute. Predsednik Nemačke privredne komore (DIHK) Erik Švajcer veruje da bi “produženje bilo jednostrano na štetu poverilaca i tako ugrozilo druge kompanije”. On smatra da bi bilo bolje kada bi se zakon o stečaju reformisao. Udruženje stečajnih upravnika u Nemačkoj takođe upozorava na dalju suspenziju obaveze prijavljivanja stečaja.

Kako bi se smanjio očekivani talas stečaja i da se prezaduženost kompanija ne bi pogoršala, Klaus-Hajner Rol predlaže da se više ne daju hitni krediti, jer “u nekom trenutku ti krediti moraju da se vraćaju.” Umesto toga, određeni krediti koje je kompanija dobila, mogli bi postepeno da budu pretvoreni u pomoć – na primer za zadržavanje radnih mesta ili stručnu obuku.

(Dojče vele)

Check Also

Evo ovde se nalazi novac – U džepovima bratije Brnabić, u džepovima bratije Kisić

Došli ispred zgrade Predsedništva u nadi da ćemo naći Zagorku Dolovac, pošto je posle duge …