Za neprijatelje Srbija nikada dovoljno mala

Koliko to Srbija treba da bude mala da za „uplašene komšije“ ne bude velika.

Već neko vreme susedi su našli novu zanimaciju, pa s vremena na vreme odapnu otrovne strele na račun ovdašnje sintagme „srpski svet“. Drže da je to ništa drugo do novi, jezički mekši i lepši izraz za Veliku Srbiju, tobož ideju Beograda koje se nikada nije odrekao.

Nema ko u proteklih pola godine nije raspredao priču o „srpskom svetu“, od medija u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, ali i do najviših zvaničnika tih država.

Tako je još krajem septembra predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio da je termin „srpski svet“ eufemizam za ideju velike Srbije, a sve pod firmom brige za prava ugroženih Srba u regionu.

„Strah“ od srpskog sveta – za region Srbija nikada dovoljno mala
„Nema nikakve sumnje da njihov konačan cilj jeste objedinjavanje tog srpskog prostora, a na taj način ugrožavanje drugih država i ugrožavanje identiteta drugih naroda, počev od Crnogoraca“, rekao je Đukanović.

Negde u isto vreme hrvatski Jutarnji list piše da je uporedo sa novom sintagmom na srpskom političkom nebu, koja se odnosi na povezanost Srba u regionu sa sadašnjom vladajućom politikom u Srbiji nastao i novi svesrpski praznik Dan srpskog jedinstva.

„Čini se da je sve to samo eufemizam za staru etničko-ideološko-osvajačku politiku iz vremena Memoranduma SANU i ratničkih pohoda Slobodana Miloševića, jer se granice “srpskog sveta” gde sve treba da se praznuje Dan jedinstva podudaraju s granicama velike Srbije“, zaključuje hrvatski dnevnik.

Ni nedavni intervju predsednika Srbije Aleksandra Vučića bosanskoj Fejs TV nije mogao da prođe bez pominjanja „srpskog sveta“ kada je novinar Senad Hadžifejzović primetio da “mali Šengen“ neki nazivaju i „srpski svet“.

Zašto smeta „srpski svet“, a ne smeta velika Albanija

Zašto je jedan izraz koji upućuje na potrebu očuvanja jedinstva jednog naroda, o čemu uostalom brinu sve ozbiljne nacije na svetu, izazvao takva reagovanja? Da li se ova bezazlena kovanica pretvara u njenu suprotnost – marketinško oružje upereno baš protiv Srba?

Sagovornici Sputnjika, istoričari Miloš Ković i Momčilo Pavlović ističu najpre suštinu, da posle nasilnog razbijanja Jugoslavije, Srbima koji su podeljeni i žive u različitim državama niko ne može da zabrani da se osećaju kao deo jedne celine koja se zove srpski narod.

Profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Ković podseća da je svet dozvolio rušenje Berlinskog zida i ujedinjenje dve Nemačke, da danas ne reaguje, ili prećutno podržava stvaranje Velike Albanije o čemu  otvoreno govore u Prištini i Tirani. Zdravorazumsko je, kaže, pitanje zašto Srbi rasparčani u više država regiona ne bi imali pravo da se osećaju delom celine svog naroda.

„Mislim da nikada nije opao nivo te srbofobije na koju Srbi nailaze u svom okruženju. Ovo sada je prosto možda privremeno podizanje temperature, ali nije ništa novo. A i svakako se u poslednje vreme oseća jedan podignut stepen solidarnosti među Srbima u regionu. Mislim da je tu važna uloga Kosova, pokušaja da se od Srbije na silu odvoji deo njene teritorije sa tamošnjim svetinjama i Srbima koji tamo žive“, kaže Ković.

Novom talasu srbofobije su, kako smatra, doprinele i masovne litije Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori koje su ishodile i pobedom srpskih stranaka na tamošnjim parlamentranim izborima. Po njegovoj oceni, tim aktuelnim napadima i lažima zbog termina „srpski svet“, ne treba pridavati poseban značaj.

Ne treba brinuti zbog srbofobije

„To je nešto s čim moramo da računamo i što je konstanta. Trebalo bi da mislimo kako to da izbegnemo, ali ne bi trebalo da se preterano zbog toga brinemo. Na Srbiji je da to prosto ima na umu. Ona je i po ustavu dužna da brine o svojim sunarodnicima koji su posle razbijanja Jugoslavije ostali van njenih granica. Tu treba biti vrlo strpljiv i vrlo miran, biti pre svega miroljubiv, ali ne odustajati od kulturne i ekonomske integracije srpskog naroda“, ističe Ković.

Za dr Pavlovića iz Instituta za savremenu istoriju negativna konotacija koja je u regionu prikačena izrazu „srpski svet“ nije ništa drugo nego refleks komunističke antisrpske politike i rešavanja nacionalnog pitanja na prostoru Jugoslavije.

Refleks komunističe antisrpske politike

„Srbija po toj komunističkoj ideologiji nema pravo da vodi neku svoju politiku duhovnog, kulturnog, verskog i drugog jedinstva, kohezije naroda koji je raštrkan na čitavom Balkanu, na prostorima bivše Jugoslavije“, ističe on.
Uspeh Srbije se, kako napominje, ne prašta, a njima naravno smeta to što je Srbija osnažila u poslednje vreme:

„Ona pokazuje određeni dinamizam i ima potencijal u odnosu na sve te državice što, naravno, izaziva otpor, zavist, podozrenje, bez obzira na to što su sve te zemlje dobile samostalnost, što Srbija ne utiče na njihov unutrašnji život. One se po tom komunističkom refleksu i dalje ponašaju kao jugoslovenske republike kojima Srbija nešto duguje“, ocenio je Pavlović.

Njihov strah je, kako ističe, vezan za identitet, jer većina tih država nikada uistinu nisu bile države, već samo teritorije pod upravom velikih sila.

„To je taj njihov strah zato što neke od njih niti imaju tradiciju države, niti su sigurne u identitet stanovništva kojeg su uokvirili u te administrativne republičke granice koje su na improvizovan način stvorene, a koje su priznate kao državne granice“.

Paranoično strahuju da taj njihov okvir može da bude narušen od onog ko je prosperitetniji, moćniji, zaključio je Pavlović za Sputnjik.

(sputnik)

Check Also

Da li je Angela Merkel doprinela, razvoju demokratije u Srbiji ili joj je održala “opelo”!?

Merkel se zameralo, da praktično daje podršku autokratiji u Srbiji. Poseta kancelarke Angele Merkel Beogradu, …