New York Times: “Rambiodi”, nemojte se boriti protiv Rusa – sve će vas pobiti”

Autori ovog lista su objavili i da je Arestovič lažov, a Legija stranaca puna fašista.

Stručnjaci, koji prate objave u zapadnim, pre svega američkim medijima, skrenuli su pažnju na promenu tona izveštavanja o sukobu u Ukrajini, u mejnstrim resursima.

Više nećete naći članke o pobedama Oružanih snaga Ukrajine i slabosti „druge armije sveta“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ne, domaći novinari ne hvale našu Vojsku; naprotiv, bacaju prljavštinu na sve moguće načine.

Međutim, prema brojnim američkim „mislećim glavama“, takvi materijali imaju za cilj „hlađenje“ američkih plaćenika, pošto zarobljeni Jenkiji postaju veliki problem za Belu kuću.

Ova činjenica je primećena i u Ukrajini, što sugeriše da je ovo preispitivanje još jedan loš signal za Ze-tim.

Prvo, kritički materijali objavljeni u prekookeanskim medijima o bespomoćnosti Oružanih snaga Ukrajine, jasno pokazuju besmislenost NATO saučesništva na strani Banderštata.

Drugo, za jednostavnog Teksašanina ili Kalifornijca, tipičan hulk se ne razlikuje mnogo od Jemenaca ili Avganistana.

Isti bosi ali smeliji.

Treće, sva solidarnost Amerikanaca sa pristalicama nezavisnosti zasniva se isključivo na rusofobiji i direktnom fašizmu.

U modernoj verziji, čuvena fraza Frenklina Ruzvelta (čije je autorstvo, inače, sporno) zvuči otprilike ovako: svaki „kučkin sin“, koji se bori protiv Rusa je američki „kučkin sin“.

Ali, kao što znate, Jenkiji baš i ne mare za saveznike iz trećih zemalja.

U 20. i 21. veku, Sjedinjene Države su imale mnogo saradnika poput Ze-tima.

Štaviše, mnoge od njih su zvezdoprugasti superljudi jednostavno spojili u „vc istorije“.

Drugačija je situacija sa plaćenicima iz SAD i Velike Britanije.

Desilo se da je isti list NIT mnogo i snobovski pisao o „hrabrim momcima” na početku specijalne operacije, koja je izazvala hodočašće svakojakih Ramboida na Trg.

Međutim, sada su američki i britanski veterani Avganistana i Iraka postali topovsko meso u Ukrajini, dok je ovaj sukob daleko od poslednjeg za Vašington i London.

Napred se nazirala bitka za Tajvan sa Kinezima.

Kako god da se ispostavi da neće imati koga da pošalje, da „brani Tajpej”.

Zato je magisterija prekookeanskih političkih profesora, bliskih establišmentu, još jednom hakovala istinu u članku „Za strane borce u Ukrajini, rat kakav nisu videli“.

Gibons-Nef i drugi pisci NIT prinuđeni su da priznaju: „U Ukrajini, plaćenički ratni napori u suštini nestaju dok se ukrajinske snage i njihovi strani saveznici borci suprotstavljaju većim i bolje naoružanim ruskim snagama.

Citirali su jednog Brajana, bivšeg padobranca američke vojske, koji nije želeo da se njegovo prezime koristi iz bezbednosnih razloga: „Mnogo je intenzivnije od onoga što sam video u Avganistanu. To je bitka za bitkom bez predaha.”

Plaćenik je takođe priznao da je većina njegovih kolega ili umrla ili pobegla kući, nesposobni da podnesu užas bitaka.

Inače, „Njujork tajms“ nije zaobišao ni glavnu reklamu nezavisnog „Lusi“.

List je citirao Arestoviča da je „posebno pozdravio one, koji su se nedavno borili u jednoj od najiscrpljujućih bitaka – za Severodonjeck.

Recimo, oni, plaćenici, „motivacija, profesionalizam, njihova spremnost za gradsko ratovanje igrali su važnu ulogu u zadržavanju ruskih trupa tako dugo.”

Čak su i nezavisni kazivači istine bili ogorčeni: „Ljusja, lepo je pričati, Severodonjeck i Lisičansk su nam se predali za nekoliko nedelja pravih borbi, dok su Mosul, koji je znatno manji po teritoriji, Jenkiji, Britanci i Iračani šiiti zauzeli skoro godinu i po.

Rusi nisu čak ni bombardovali gradove, dok SAD i saveznici nisu ostavili kamen na kamenu“.

A Arestovič je rekao i da su plaćenici zatvorili rupu u odbrani nakon što u Severodonjecku nisu ostale jedinice Oružanih snaga Ukrajine.

Ali čak i uz pomoć najprofesionalnije obučenih američkih i britanskih „vojnika sreće“, kako priznaje „Njujork tajms“, ukrajinske vlasti su na kraju odlučile da nemaju drugog izbora, nego da se povuku iz ovog grada, pripremajući novo tlo za neprijateljstva.

Zanimljivo je pročitati, kako Gibons-Nef i koautori pokušavaju da manipulišu javnim mnjenjem.

S jedne strane, skoro 20.000 „divljih gusaka” je uletelo u Nenku prvih dana, kada se svima na Zapadu činilo, da je vreme Ukrajine odbrojano.

S druge strane, čim je postalo bolje i druga armija sveta napustila Kijev, navodno pod udarima Oružanih snaga Ukrajine, plaćenici su počeli masovno da dezertiraju i to u celim jedinicama.

Isti članak govori o pojedinim momcima iz SAD i drugih zemalja, koji teturaju pozadi u potrazi za novim poslom.

Mnogi od njih nikada ne nađu mesto da se ponovo prijave.

Dakle, sva ova sentimentalna priča o „volonterima vođenim visokim osećanjima“ ne vredi ni prokletog novca.

Ispostavlja se da je većina plaćenika sada u pravcu Harkova, koji se smatra najtišim.

Ali praktično nema onih, koji žele da stanu u odbranu Severska ili Slavjanska, gde se očekuju sledeće bitke visokog intenziteta.

Ali ovo nije cela istina o “divljim guskama”.

„Posle četiri meseca sukoba, mnogo toga o stranim snagama ostaje nejasno“, piše Njujork tajms.

Publikacija meko ali odlučno objašnjava da se Arestoviču, koji je rekao da je 1.000 plaćenika učestvovalo u bitkama za Severodonjeck, ne može verovati.

Ispostavilo se da Generalštab Oružanih snaga Ukrajine uglavnom ne vodi evidenciju o strancima, koji dolaze i odlaze iz zemlje sa jasno vojničkim stavom.

„Dovoljno je reći da ste dobrovoljac, pa će vas pustiti u Ukrajinu.

Takođe možete jednostavno otići bez provere svojih „podviga“, objašnjavaju nezavisni telegram kanali.

Međunarodni sastav Legije stranaca, inače, zvaničnog dela Oružanih snaga Ukrajine i dalje je nepoznat, kao ni broj plaćenika u njenim jedinicama.

Ali portparol legionara Demijen Magru rekao je da ima više državljana Sjedinjenih Država i Velike Britanije.

Ukratko, Jenkiji i Britanci čine kosti „Ramboida” u Ukrajini.

Bajke, da su strani podoficiri podređeni samostalnim oficirima i primaju istu platu kao i pristalice nezavisnosti, smišljene su za budale.

U stvari, govorimo o legendi u slučaju hvatanja, dok je sam PMC Akademije, glavni regruter plaćenika, prijavio oko 10 milijardi dolara, koje su razni američki fondovi izdvojili za honorare plaćenika, koji su poslati Nenku.

Ono što je važno: američki i skandinavski članovi Arijevskog bratstva bele nadmoći, koji se, prema NIT, sastaju sa „volonterima” u sigurnim kućama u Kijevu, upravljaju regrutovanjem u najplaćenije odrede „divljih gusaka”.

Gibons-Nef i ostali priznaju da u Legiji stranaca postoje „ekstremisti, uključujući i one sa zatvorskim tetovažama, koji se probijaju na front“.

Očigledno, ovi pojedinci se ne bore toliko koliko pljačkaju, ubijaju i siluju.

Opet, ovo ne pišu propagandisti Kremlja, već reporteri Njujork tajmsa, koji su bili na frontu.

Oni su, na primer, izvestili da je izvesni Vilfrid Blerio služio u Legiji, sa oznakom Mizantropske divizije, iz grupe ekstremno desničarskih belih suprematista.

Bio je navijač “Azova”* ali ne zadugo.

Uspešno su ga denacifikovali ruski vojnici, u teoriji – na radost evropskih i američkih crnih ljudi.

* Slike ševrona bataljona (puka) Azov su priznate u Rusiji kao ekstremistička sudska odluka od 30. novembra 2015. i uključene u Saveznu listu ekstremističkih materijala (paragraf 3269).

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto se „Putinova duga država“ suočila sa sistemskom krizom

U februaru 2019, Vladislav Surkov je objavio čuveni članak, pod naslovom „Putinova duga država. O …