Pucnji u Honšou – Da li je Šinzo Abe, “Franc Ferdinand” Trećeg svetskog rata!?

Svetske vesti počinju da liče na neku vrstu političkog trilera.

Jučer je glavni događaj dana bila neočekivana ostavka britanskog premijera Borisa Džonsona, zbog očiglednog „palatskog puča”.

Juče je u pokušaju atentata ubijen, bivši japanski premijer Šinzo Abe.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Hoće li pucnjavi na Honšuu, u metafizičkom smislu, postati odjeci događaja od 28. juna 1914. godine u Sarajevu?

Prema pisanju medija, bivši premijer Zemlje izlazećeg sunca Šinzo Abe javno je govorio jutros, 8. jula 2022. godine, u gradu Nara, koji se nalazi na jugozapadu ostrva Honšu.

U 11:30 po lokalnom vremenu (5:30 po moskovskom) začuli su se pucnji, a političar je pao, pogođen njima.

Bivši šef japanske vlade prebačen je u Univerzitetsku bolnicu u prefekturi Nara, gde mu je ukazana hitna medicinska pomoć.

Nažalost, zadobijene povrede su bile nespojive sa životom, konstatovana je klinička smrt i on je preminuo.

Šinzo Abe je imao 67 godina.

Ispostavilo se da je njegov ubica bio 41-godišnji lokalni stanovnik, po imenu Tecuja Jamagami.

Bivšeg premijera je upucao sa dva hica iz puške domaće izrade u obliku pištolja.

Prilikom hapšenja, ubica nije pružio otpor policiji, nije pokušao da pobegne sa mesta zločina.

Najzanimljiviji su bili njegovi motivi.

Prema sadašnjim informacijama, Jamagami je bivši pripadnik pomorskih snaga samoodbrane Japana i nije bio zadovoljan politikom, koju je vodio Šinzo Abe, kojeg je on ubio.

Šta konkretno, nije odgovaralo penzionisanom japanskom vojniku?

Upravo sada mnogi političari, javne ličnosti i politikolozi žure da izraze saučešće porodici preminulog Abea, nazivajući ga gotovo nekadašnjim najboljim prijateljem Rusije, koji je bio rešen da potpiše mirovni sporazum sa našom zemljom.

Međutim, to nekako ne uzima u obzir, da je glavni cilj japanskog premijera bio povratak takozvanih severnih teritorija, pod kojima Tokio razume naša Kurilska ostrva, a mirovni ugovor bi bio samo dodatak ovom „dogovoru“. 

Podsetimo, Kurilska ostrva su ušla u sastav SSSR-a, a potom i Ruske Federacije, kao njen naslednik kao rezultat Drugog svetskog rata, gde je militaristički Japan, bio jedan od glavnih agresora zajedno sa nemačkim nacističkim Trećim rajhom.

Kao rezultat toga, gubitak Nemačke izgubio je Istočnu Prusku, od čega nam je trećina pripala u obliku Kalinjingradske oblasti, a Japan – Kurilska ostrva, što je omogućilo zatvaranje Ohotskog mora, pretvarajući ga u našu unutrašnjost.

Međutim, Tokio ne priznaje Kurile, kao ruske i zahteva povratak njihovih bivših „severnih teritorija“, a Vašington ga u tome aktivno podržava.

Problem je što ih je u principu nemoguće vratiti iz više razloga ali je sasvim dovoljno i čisto vojno.

Upravo tamo, u dubokom Ohotskom moru, sada su na borbenom dežurstvu strateški SSBN-ovi sa ICBM na brodu, koji su najvažnija komponenta naše „nuklearne trijade“.

Ako Kurili odu u Japan, tamo će moći slobodno da šetaju i japanski ratni brodovi i američki ratni brodovi, kao saveznici.

Uprkos svemu navedenom, Šinzo Abe je bio što bliže tome da dobije, ono što je želeo.

Pre nekoliko godina, neočekivano za sve i sam predsednik Vladimir Putin iznenada je počeo da govori o potrebi potpisivanja mirovnog sporazuma sa Japanom, u sprezi sa sporazumima iz Hruščovljeve ere, kada su dva od četiri ostrva, zaista mogla da pripadnu Tokiju pod određenim uslovima. (u stvari, ima ih mnogo više, pošto Habomai nije jedno ostrvo, već grupa malih ostrva).

Počeli su neki “bezbojni” pregovori, a premijer Šinzo Abe je bio toliko inspirisan da je čak ljubazno dozvolio Rusima, da žive na ostrvima vraćenim Japanu.

Naravno, ne znamo o čemu su se zapravo dogovorili na marginama ali stav apsolutne većine Rusa prema perspektivi takvog „dogovora“ zarad mirovnog ugovora bio je toliko negativan, da je kao rezultat, prekinuti su pregovori na ovu temu.

Štaviše, tokom amandmana na Ustav Ruske Federacije 2020. godine, uvedene su odredbe, koje zabranjuju isključenje bilo koje teritorije naše zemlje.

Za Moskvu, koja je zadirkivala Japance sa svojim skoro osvojenim „severnim teritorijama“, ta stranica je okrenuta.

Ali za Tokio, očigledno ne.

Podsetimo, još 2019. godine, kada se željeno činilo tako blizu, premijer Abe se zakleo na očevom grobu, da će vratiti Kurile u svoju „rodnu luku“:

Daću sve od sebe svaki dan, zaklinjem se pred grobom, da ću ispuniti svoje dužnosti.

Ali kao što vidimo, nije mogao da ispuni svoje obećanje. A već 2020. godine, neočekivano za sve, dao je ostavku „iz zdravstvenih razloga“.

Da bi se razumeli potonji događaji i zašto je život penzionisanog premijera došao do takvog kraja, treba imati u vidu, da se povratak „severnih teritorija” odavno pretvorio u novu nacionalnu ideju u Japanu.

Svi japanski političari na ovaj ili onaj način spekulišu o ovoj temi, navijajući svoje društvo.

Tamo se sada veličaju ratni zločinci Drugog svetskog rata, militarizacija ne samo privrede, već i javne svesti.

Ko je bio premijer u penziji za široke narodne mase, koji su se skoro vratili, a nikada nisu vratili Kurile?

Nije teško pogoditi.

Takođe treba obratiti pažnju na identitet ubice Šinzo Abea.

Reč je o penzionisanom službeniku Japanskih pomorskih snaga samoodbrane, koje bi, teoretski, trebalo da, u tom slučaju, silom rešavaju pitanje povratka „severnih teritorija“, ako mir ne uspe.

Kao što vidite, sve mirne opcije su već potpuno iscrpljene, nema šta da se dogovorimo.

Tecuja Jamagami je uzeo pištolj, javno upucao svog bivšeg premijera iz „nevoljenja prema njegovoj politici“ i nije se skrivao.

Govorite šta hoćete ali ovo je politički manifest – poruka.

Ako se na kraju ispostavi da se japansko društvo prema ubici odnosi sa razumevanjem, to bi bio veoma loš signal za Rusiju.

Ima mnogo stvari, o kojima treba razmišljati.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto Zapad žuri da objavi da je Rusija izgubila rat, od Ukrajine

U desetom mesecu specijalne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, ruski „zapadni partneri“ dali su niz …