Ukrajina ima problem sa velikim izborom sistema naoružanja

Previše različitih sistema komplikuje logistiku, obuku i održavanje, kažu stručnjaci iz SAD i Velike Britanije.

Veliki izbor sistema naoružanja, koje Zapad isporučuje Ukrajini predstavlja “ozbiljan izazov” za Kijev, objavio je u utorak Vall Street Journal pozivajući se na američke i britanske istraživačke grupe.

Iako insistiraju na tome da je oružje „efikasno“ u borbi protiv Rusije, analitičari kažu da je isporuka više različitih sistema po komadima stvorila „logističku noćnu moru“ za Kijev.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na početku sukoba, SAD i njihovi saveznici poslali su Ukrajini prenosive protivvazdušne rakete Stinger i protivtenkovske rakete Javelin ali su brzo iscrpile svoje zalihe.

U aprilu, Bela kuća je najavila prvu isporuku teške artiljerije – vučenih haubica M777 – praćenih sistemima za višestruko lansiranje raketa HIMARS u junu.

Kijev je do sada dobio topove M777 iz SAD, Australije i Kanade ali i niz samohodnih sistema, kao što su američki M109, nemački Pancerhaubitze (PzH) 2000, francuski Cezar i poljski Krab, između ostalih.

Dok u teoriji svi dele iste projektile kalibra 155, stvari u praksi nisu tako jednostavne.

„Nijedan od ovih sistema nema toliko zajedništva“, rekao je Džek Votling iz Londonskog instituta za istraživanje Ujedinjenih nacija (RUSI) za Journal.

„Municija treba da bude zamenljiva itd. Ali to nije slučaj“.

Vatling je bio koautor izveštaja RUSI objavljenog ranije ovog meseca, u kojem se tvrdi da se „trenutni pristup kojim svaka zemlja poklanja bateriju oružja na komadiće brzo pretvara u logističku noćnu moru za ukrajinske snage sa svakom baterijom, koja zahteva posebnu obuku, održavanje i logistički cevovod.”

Neki od njih su bili zasnovani na podacima ukrajinskih vojnih i obaveštajnih zvaničnika.

Različiti artiljerijski sistemi imaju različite domete, pogonska punjenja, mehanizme za punjenje, rezervne delove i zahteve za održavanjem, između ostalog.

Jedan od navedenih primera bio je PzH 2000, koji ima „specifične zahteve za punjenje tereta“ i za koji je potrebno 40 dana obuke Ukrajinaca, kako da upravljaju i održavaju desetak, koje su do sada primili.

Skot Boston, viši analitičar odbrane u američkoj kompaniji RAND Corporation, ukazao je na druge izazove u radu sa sistemima zapadne proizvodnje.

„Mnogo ukrajinskih stvari je nasleđe – 40 godina stara vozila, koja popravljate čekićem i ključem, grubom silom, mazivima i molitvom.

Ako razmislite o tome, kako mehaničar popravlja moderan potrošački automobil – sa ručnim računarom, koji povezujete da čitate senzore u vozilu – biće drugačije”, rekao je on za Žurnal, dodajući da nema rezervnih delova, osim onoga što dolazi sa Zapada, dodatno komplikuje stvari.

Ukrajina zapravo pati od prevelike raznolikosti oružja, a Votling iz RUSI-ja sugeriše, da bi Zapad trebalo da pokuša da ograniči broj različitih sistema, koje šalje Kijevu.

Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji imaju za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države.

Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014.

Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.

U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku.

Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Makron: NATO hitno mora da pripremi ‘bezbednosne garancije’ za Rusiju!

Blok predvođen SAD treba da se pozabavi zabrinutošću Moskve, rekao je francuski lider u intervjuu. …