Struja u Srbiji, jesen-zima 2022. – koliko, još možemo ovako, dok ne počne “romantika” pod svećama

Do izbijanja hvarija prvo na TE Nikola Teska decembra prošle godine, a zatim i na površinskim kopovima rudarskog basena Kolubara, „nismo znali“ da imamo problema sa proizvodnm struje ili se barem, o tome nije pisalo.

Iz sitema su zbog kvarova, neblagovremenog remonta, radila samo dva, od ukupno 14 blokova naše najveće TE Nikola Tesla.

Da bi se bolje shvatilo o kolikoj je havariji reč TENT je ukupne snage preko 3GW, a ukupan kapacitet za proizvodnju struje u Srbij je 7.8GW.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno je otkriveno da pripremljenog uglja u depoima nema.

U Srbiji se 70% struje dobija iz termoelektrana, iz hidroelektrana se dobija manje od 30%.

Svim drugim načinima proizvodnje pripada mali, jednocifren procenat.

Da ne bi bilo restrikcija , posle prve havarije Srbija je počela da uvozi skupu struju.

Struja je uvek skupa, kada je uvoz neplaniran, neugovren, sad za sad.

Tada je uvoz bio 45% ukupne potrošnje.

Proizvodnja struje, ni danas nije konsolidovana.

Za pola godine, na uvoz struje potrošeno je pola milijarde EUR.

Trenutno uvozimo 3-5%.

Sve ovo od nedavno može da se prati u realnom vremenu online, na linku https://ems.energyflux.rs/#/dashboard.

Kakvo je stanje danas

Potrošnja struje leti je dnevno, oko 80 GWh.

Nismo u stanju, ovo da proizvedemo.

Fali 3-5%, kao što može da se vidi, na linku gore.

Do kraja leta će se kopati oko 80 T uglja dnevno, što je dovoljno svega za 50GWh.

Ostatak se uvozi iz Poljske, Bosne i Crne Gore. Vodojstaj reka je nizak, zbog suše, pa je poizvodnja struje putem hidro-elektrana trenutno svega 12GWh dnevno.

Zimi je dnevna potrošnja struje veća i zavisi od spoljne temerature.

Nije neuobičajeno da dnevna potrošnja bude preko 110 GWh.

Maksimalna potrošnja izmerena je 2012. 137.8 GWh dnevno.

Interesantan je podatak da smo tada 95% potebne struje, proizveli mi.

Dakle 130GVh dnevno. https://rtv.rs/sk/drustvo/rekordna-potrosnja-struje-u-srbiji_298098.html.

Sada ni izbliza nismo to u stanju. Fali uglja. Površinski kopovi nisu spremni, depoi su prazni. TE nisu remontovanie.

Ugalj je teško naći. Poskupeo je. Ponovo je postao popularan u EU, zbog energetske krize (neizvesnog ruskog gasa), a bio je gotovo zaboravljen.

Transport je obiman i skup.

Za samo 1MW struje potrebno je oko 1.6T uglja. Zbog svega toga struja, od uvoznog uglja je duplo skuplja.

Šta možemo da očekujemo

Male su šanse da će se do zime situacija sa ugljem popraviti.

Veći remonti na TE nisu u odrađeni.

Zbog svega toga, teško je poverovati da će Srbija moći da proizvedi mnogo više od 80GWh dnevno struje što, ni sada nije dovoljno.

Apeli za štednjom, još uvek ne daju rezultata.

 Srbija će biti primorana da u zimskom periodu u zavisnosti od spoljne temerature uvozi  15-40% struje da bi zadovoljila dnevne potre za el. energijom.

Cena struje na berzi je sa 180 EUR/MWh prošle godine u ovo vreme porasla, na sadašnjih preko 500 EUR/MWh.

Do zime će cena najverovatnije, još porasti. Zimi je uvek skuplja. Već smo potrošili pola milijarde EUR na uvoz struje.

Ako se ovako nastavi, do kraja godine na uvoz će se potrošiti preko milijardu EUR.

Ovo je tempo, koji naša ekonomija ne može dugo da izdrži, a da se bitnije ne odrazi pre svega na cenu struje, a zatim i na sve ostalo s njom, u vezi.

Kod uvoza struje postoji, još jedan problem.

Po, prvi put ove zime može da se desi da struje na EU slobodnom tržištu, ne bude dovoljno.

Restrikcije (povremena isklučenja struje) su nepopularna mera štednje struje.

Osim što su nepopularna mera, one su i neefikasne.

Polovinu strje u Srbiji troše domaćinstva, a polovina odlazi na privredu i javnu potrošnju.

Restrikcije u privredi su pogubne za ekonomiju i zbog toga su nepreporučljive.

One će verovatno da budu krajnje iznuđeno rešenje.

Dakle ako dođe do restrikcija, treba ih očekivati prvo u domaćinstvima, a tu se troši samo polovina struje.

Restrikcije od nekoliko sati dnevno, samo u domaćinstvima, neće dati skoro nikakve rezultate, jer će se svi truditi da velike potrošače bez kojih, se ne može (šporete, bojlere, veš mašine) uključe onda kada budu imali struje.

(Autor je dipl. mašinski inženjer iz Zrenjanina)

NSPM/Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto se „Putinova duga država“ suočila sa sistemskom krizom

U februaru 2019, Vladislav Surkov je objavio čuveni članak, pod naslovom „Putinova duga država. O …