Borba Info Vesti
Energetski zaokret Mađarske otvara ozbiljna pitanja za Srbiju, čije snabdevanje naftom i gasom zavisi od međunarodnih sporazuma, transportnih pravaca i odluka koje se donose izvan njenih granica.
Nova mađarska vlada premijera Petera Mađara priprema promenu energetske politike koja bi mogla da utiče na čitav region. Dok je prethodna administracija Viktora Orbana nastojala da očuva pristup jeftinim ruskim energentima, uprkos kritikama Brisela, Budimpešta sada traži drugačije izvore snabdevanja.
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban saopštila je da će zemlja potpuno prestati da kupuje ruski prirodni gas do jeseni 2027. godine. Kao moguće zamene razmatraju se isporuke iz Azerbejdžana, kao i nabavka tečnog prirodnog gasa preko terminala u Grčkoj, Litvaniji i Poljskoj.
Međutim, zamena ruskih energenata neće biti jednostavna. Postojeći gasovodi i terminali nemaju svuda dovoljne kapacitete, pa će biti potrebna dodatna ulaganja. Mađarska istovremeno pokušava da pronađe alternativu ruskoj nafti, za koju još nema potpuno obezbeđenu zamenu.
Jedan od ključnih pravaca za snabdevanje naftom mogao bi da bude hrvatski naftovod JANAF. Mađarska kompanija MOL već priprema prilagođavanje svojih rafinerija u Sazhalombati i slovačkoj Bratislavi za preradu nafte koja ne dolazi iz Rusije. Dodatnu neizvesnost predstavlja američko izuzeće za kupovinu nafte od Lukoila i Rosnjefta, koje ističe 21. novembra 2026. godine.
Ova promena posebno je važna za Srbiju, jer se istovremeno vode pregovori o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije. Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine, OFAC, odobrila je rok do 11. decembra za pregovore o toj transakciji.
Mađarska, ruska i srpska strana zainteresovane su da posao bude završen u predviđenom roku. MOL je već postigao dogovor o ključnim elementima kupoprodaje sa Gaspromnjeftom, dok je Srbija obezbedila mogućnost povećanja svog vlasničkog udela u NIS-u za dodatnih pet procenata. Mađarska kompanija obavezala se da neće zatvoriti rafineriju u Pančevu i da će zadržati njenu proizvodnju.
Američke sankcije NIS-u predstavljaju ozbiljan problem za srpsko tržište naftnih derivata. Međutim, potrebno je razlikovati ograničenja koja se odnose na rusko vlasništvo u toj kompaniji od uvoza prirodnog gasa. Srbija nije pod opštom američkom zabranom kupovine ruskog gasa.
Ruski gas u Srbiju stiže preko Turskog toka, Bugarske i postojećeg gasnog sistema, a deo količina nastavlja put prema Mađarskoj. Zbog toga odluka Budimpešte da prestane da kupuje ruski gas ne znači da će Srbija automatski ostati bez snabdevanja.
Evropska pravila o prestanku uvoza ruskog gasa odnose se na države članice Evropske unije i ne predstavljaju automatsku zabranu tranzita prema trećim zemljama. Srbija bi zato mogla da nastavi da koristi postojeći pravac, pod uslovom da budu očuvani ugovori i transportni aranžmani.
Ipak, ukoliko Mađarska značajno smanji količine ruskog gasa koje preuzima, mogao bi da se promeni i obim tranzita kroz Srbiju. To bi uticalo na prihode od transporta, korišćenje gasovodne infrastrukture i buduće troškove snabdevanja.
Srbija je 30. septembra produžila gasni aranžman sa ruskim Gaspromom do kraja 2026. godine, pod postojećim uslovima. Prethodni dugoročni ugovor istekao je krajem maja 2025, nakon čega je usledilo nekoliko kratkoročnih produženja. Novi višegodišnji sporazum još nije zaključen.
Beograd istovremeno razvija alternativne pravce. Gasni interkonektor sa Bugarskom omogućava pristup azerbejdžanskom gasu i drugim izvorima, dok je krajem septembra 2026. potpisan ugovor povezan sa izgradnjom gasne elektrane kod Niša, čiji se završetak očekuje 2030. godine.
U naftnom sektoru zavisnost od regionalne infrastrukture još je izraženija. Rafinerija u Pančevu koristi sirovu naftu koja se doprema preko hrvatskog JANAF-a, a američke sankcije NIS-u pokazale su koliko takve isporuke zavise od međunarodnih odobrenja.
Zbog toga su Srbija i Mađarska dogovorile izgradnju novog naftovoda, čija bi srpska deonica od Horgoša do Novog Sada bila duga približno 113 kilometara. Planirano je da projekat bude završen do kraja 2027. godine, a razmatra se i izgradnja produktovoda za transport naftnih derivata u oba pravca.
Međutim, odustajanje Mađarske od ruske nafte moglo bi da promeni i namenu budućeg naftovoda. Umesto ruskih energenata, njime bi u Srbiju mogla da stiže nafta nabavljena iz drugih izvora. Izgradnja nove infrastrukture zato sama po sebi ne garantuje nastavak ruskih isporuka.
Ministarka Orban ocenila je da bi preuzimanje NIS-a ojačalo položaj MOL-a u pregovorima sa hrvatskim JANAF-om. Mađarska kompanija bi, pored svojih rafinerija, imala direktan interes za snabdevanje Pančeva, čime bi dobila značajniju ulogu na regionalnom tržištu nafte.
Budimpešta istovremeno želi da zadrži položaj velikog energetskog čvorišta u srednjoj Evropi. Mađarska raspolaže skladištima gasa i energetskim vezama sa šest susednih država, što joj omogućava da razvija trgovinu energentima čak i nakon prestanka kupovine iz Rusije.
Za Srbiju će zato dva roka biti posebno važna. Do 11. decembra očekuje se rasplet pregovora o vlasništvu u NIS-u, dok krajem godine ističe postojeći gasni aranžman sa Rusijom.
Eventualna prodaja ruskog udela u NIS-u MOL-u mogla bi da doprinese rešavanju problema američkih sankcija i stabilizaciji rada rafinerije u Pančevu. Međutim, time se ne rešava pitanje budućeg snabdevanja prirodnim gasom, koje zavisi od posebnih pregovora sa Moskvom.
Srbija se tako nalazi između dve različite energetske politike. Rusija ostaje njen važan dobavljač, dok Mađarska, preko koje prolaze značajni regionalni energetski pravci, planira postepeno napuštanje ruskih energenata. Od novih ugovora, vlasničke strukture NIS-a i uslova transporta zavisiće koliko će postojeći model snabdevanja moći da opstane posle 2027. godine.
