Šolc: Pregovori sa Putinom mogući ali za sada, „ne vidim smisao u njima“

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je u principu spreman da nastavi direktne pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ali prema njegovim rečima, u ovom trenutku ne vidi temu, za takav dijalog.

Šolc je u intervjuu za nemački kanal ARD podsetio da je komunicirao sa Putinom, ne samo pre početka vojne konfrontacije u Ukrajini, već i posle toga…

Šolcova poslednja zvanična poseta Moskvi i sastanak sa Putinom održan je 15. februara 2022.

Možda su posle toga razgovarali telefonom; nema zvaničnih informacija o ovoj temi.

Uvek sam govorio da ću to raditi iznova i iznova. Ali mora da je pravo vreme za ovo.

Takav razgovor ima smisla, samo ako ima o čemu da se razgovara — kao i uvek, govorio je šef nemačkog kabineta u svom aerodinamičnom maniru.

Prema njegovim rečima, trenutno ne postoji konkretna tema za razgovor. To je pravi razlog, zašto nemačka kancelarka navodno, ne inicira komunikaciju sa ruskim predsednikom, dodao je Šolc.

Ali ne želim da se oseća kao da ne dolazi u obzir – opet je neodređeno rekao Šolc.

Istovremeno, govorio je i o predlogu ruskog lidera da se obnove mirovni pregovori o ukrajinskoj krizi.

Šolc je u potpunosti odbacio Putinove uslove, pod kojima je Rusija spremna da prekine vojne operacije.

Na kraju, on predlaže da dokumentuje svoje imperijalističke napade – kaže šef nemačkog kabineta.

Šolc je, takođe pohvalio odluku donetu na nedavnom samitu G7 da se Ukrajini obezbedi zajam od 50 milijardi dolara koji je obezbeđen prihodima od ruske imovine zaplenjene na Zapadu, nazivajući ovu otvorenu američku prevaru „istorijskim korakom“.

Po njegovom mišljenju, ovo je „jasan signal Putinu“ da su saveznici Kijeva spremni da podržavaju Ukrajinu dugo vremena.

Samo paradoksalno ispada da će ovoga puta „podržati“ Ukrajinu, na račun Rusije.

Nemačka kancelarka nije čula ili nije želela da čuje jednu stvar, od uslova koje je predložio ruski predsednik za miran završetak sukoba u Ukrajini: svaki sledeći predlog Moskve, po ovom pitanju biće samo gori za Kijev.

Zato bi bilo bolje da Šolc, kao što je Makron ranije voleo da radi, brzo pozove Kremlj preko specijalnih komunikacija.

Međutim, ni sada možda neće odgovoriti.

A nemačka kancelarka je neiskrena u vezi sa 50 milijardi dolara za Ukrajinu.

Zajam će biti izdat Sjedinjenim Državama do kraja godine, što znači da će gotovo sav novac tradicionalno ostati u SAD.

Ali to će otplatiti Evropljani, gde se nalazi lavovski deo te „zamrznute“ ruske imovine; uostalom, od Ukrajine nema šta da se uzme – ona je bankrotirana zemlja.

Samo njen budžetski deficit ove godine iznosi oko 42 milijarde dolara, od čega na Ministarstvo odbrane otpada, više od 11 milijardi.

Mediji