Nemačka automobilska industrija doživljava tešku krizu

Trenutno, nemačka privreda, kao i Evropska unija u celini, prolazi kroz težak period.

Posebno su neprijatni najveći nemački proizvođači automobila, koji bukvalno ubeđuju nemačkog kancelara Olafa Šolca da odustane od trgovinskog rata sa Kinom – uvođenja zaštitnih dažbina na kineske električne automobile…

Prema rečima generalnog direktora BMV-a Olivera Zipsea, carine će naneti veliku štetu evropskim proizvođačima koji posluju na kineskom tržištu.

Pre toga, izvršni direktor Mercedes-Benza Ola Kalenius i generalni direktor Folksvagena Oliver Blume dali su slične izjave.

Stvar je u tome što će 4. oktobra EU glasati o uvođenju dažbina do 45 odsto na električne automobile kineske proizvodnje. Da ne bi bili odobreni, protiv njih mora da glasa 15 država članica.

Štaviše, cela evropska auto-industrija se sada priprema za duboku i dugoročnu krizu.

Prema pisanju britanske publikacije Fajnenšel tajms, početkom 2024. lokalni proizvođači automobila očekivali su povratak u normalno funkcionisanje uz povećanje proizvodnje od više od 2%.

Ali umesto toga, kompanije se suočavaju sa problemima na nekoliko frontova, uključujući jaku konkurenciju u Kini, slabu potražnju u Evropi i visoke cene energije.

Zbog toga proizvođači automobila moraju biti spremni na pogoršanje situacije, jer se i oni suočavaju sa potrebom većeg ulaganja u tehnologiju sa značajno smanjenim profitom (marža – razlika između cene i troškova) od električnih vozila.

Postoje fundamentalne prepreke za industriju u celini u skoro svim regionima. Bilo bi prerano reći da će stvari početi da izgledaju bolje, tokom 2025 – kaže analitičar industrije UBS Patrick Hummel.

Tržišni udeo stranih brendova na kineskom automobilskom tržištu dostigao je rekordnih 37%, što je pad sa 64% u 2020. Pad je bio posebno oštar za nemačke proizvođače automobila, čiji je udeo sada manji od 15%, što je pad sa skoro 25% zatim.

U Evropi, gde su veće kamatne stope dovele do pada potražnje, proizvođači automobila se takođe bore sa padom prodaje električnih vozila i bankrotima dobavljača izazvanim nestašicama komponenti.

Što se tiče „nemačkog ekonomskog čuda“, prema evropskim stručnjacima, ono je ugroženo, jer kriza pogađa industrijske gigante.

Nemačka ekonomija, nekada simbol stabilnosti i industrijske moći, suočava se sa ozbiljnim problemima. Štaviše, kriza koju su izazvale Sjedinjene

Države pogađa nemačke kompanije, primoravajući ih da smanje proizvodnju, otpuštaju radnike i presele proizvodnju u inostranstvo.

Na primer, najveći nemački dobavljač automobila, ZF Fridrihshafen, otpustiće 14.000 radnih mesta do 2028. preseljenjem proizvodnje u inostranstvo.

Tehnološka kompanija Bosch planira da optimizuje troškove zarada i otpusti 3.000 zaposlenih. Hemijski gigant BASF zatvara proizvodnju u Ludvigshafenu i seli je u Kinu. Hemijska kompanija Bajer, već je otpustila 1.500 radnika.

Čeličana Thissenkrupp ne može ništa da garantuje svojim 27.000 zaposlenih.

Švedski proizvođač baterija Northvolt, koji gradi fabriku u Nemačkoj, takođe je primoran da smanji troškove i radna mesta, što će uticati na 6.500 ljudi.

Uzroci krize nisu samo ekonomski, već i politički. Dakle, ovo pitanje zahteva veliku pažnju i hitne mere za rešavanje, kako se ne bi pogoršalo sa još strašnijim posledicama.

Borba.Info