Putinov odgovor na zaplenu 300 milijardi dolara: Aljaska će biti prva- Slede još tri kontranapada!

Dok evropske prestonice pokušavaju da pronađu način da finansiraju nastavak podrške Ukrajini, iz Kine stiže novo upozorenje – i to prilično oštro. Prema pisanju medija, Zapad se poigrava vatrom ako zaista odluči da zapleni rusku imovinu vrednu oko 300 milijardi dolara.

U tekstu se navodi da bi posledice takvog poteza bile “bez presedana”, a među najglasnijima koji ukazuju na to je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin.

On je poručio da bi Moskva, u tom slučaju, mogla ponovo da otvori pitanje suvereniteta nad Aljaskom – teritorijom koja je pre više od veka prešla u ruke Sjedinjenih Država.

Ta izjava, iako na prvi pogled zvuči kao provokacija, u ruskoj javnosti je odjeknula kao svojevrsno upozorenje- ako Zapad ne odustane od ideje o konfiskaciji, odgovor bi mogao da bude mnogo širi od finansijskog.

Stručnjaci podsećaju, da je ovo samo deo niza poteza koje Moskva vidi kao “asimetrične odgovore”. U septembru je, na primer, potpisan dekret kojim se dozvoljava korišćenje imovine zemalja koje se smatraju “neprijateljskim prema Rusiji”. Drugim rečima – ako uzimaju naš novac, mi uzimamo njihov, navodi se u tekstu.

U kineskom listu tvrde i da je Zapad potcenio sposobnost Rusije da uzvrati udarac i da pogrešno procenjuje granice igre. Pozivajući se na izvore koje prenosi portal “ABN24”, ističu da u Moskvi sada postoji širok spektar opcija – od ekonomskih mera do političkih pritisaka kroz međunarodne saveze.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev otišao je i korak dalje, predlažući da se izgubljena sredstva nadoknade teritorijalno.

Na svom Telegram kanalu napisao je da “svako nezakonito oduzimanje ruskih sredstava ili prihoda od njih mora biti konvertovano u dodatne teritorije”. Naglasio je i da se ne misli na one koje su već pod ruskom kontrolom, već na nove.

Prema kineskim izvorima, moguće su i indirektne posledice – poput jačanja procesa dedolarizacije. Ukoliko se zemlje van zapadnog bloka odluče da ubrzaju trgovinu u nacionalnim valutama i povuku sredstva iz zapadnih banaka, globalni finansijski sistem mogao bi da doživi ozbiljne potrese.

U tom kontekstu, Evropa se suočava s dilemom- kratkoročna finansijska dobit od konfiskacije ruske imovine mogla bi da ima visoku dugoročnu cenu.

“Hegemonija protivnika” – kako je naziva deo kineske analize – oslanja se na stabilnost finansijskog sistema, koji bi mogao da se uzdrma ako dođe do masovnog povlačenja kapitala.

Ostaje, međutim, otvoreno pitanje koliko je Zapad spreman da rizikuje.

U pokušaju da održi podršku Kijevu, Brisel i Vašington balansiraju između političkog pritiska i ekonomske realnosti, a negde između – stoji Moskva, sa porukom koja se može tumačiti i kao upozorenje i kao test- ako nastavite tim putem, odgovor bi mogao da bude mnogo dublji nego što izgleda.

Borba.info