Pre posete Kijevu, Šolc, Makron i Dragi tražili najbrži izlaz

Da li je Zelenski izgubio osećaj za realnost?

Ovo pitanje postavlja novinar Tagesspiegel-a. Ukrajinska vojska u Donbasu se povlači.

Međutim, uoči posete evropskih lidera Kijevu, Zelenski obećava da će „osloboditi“ Krim.

Zelenski sanja o povratku Krima, dok njegovi gosti sanjaju o pregovorima, o rešenju rusko-ukrajinskog sukoba.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali glavno pitanje je, kako oni mogu da spreče rat, koji može da prati aktuelni sukob.

Da li je ovaj čovek izgubio osećaj za realnost?

Ukrajinska vojska u Donbasu se povlači.

Međutim, uoči posete Marija Dragija, Emanuela Makrona i Olafa Šolca Kijevu, predsednik Vladimir Zelenski izjavljuje: „Naravno, oslobodićemo i naš Krim.

Kako bi lideri tri najmoćnije zemlje EU trebalo da reaguju na izjave tipa „Ukrajinska zastava će se ponovo vijoriti iznad Jalte i Sudaka, Džankoja i Evpatorije“?

Kako se sanja o povratku Krima, gde je Rusija posle aneksije 2014. godine izgradila moćne odbrambene linije, dok Ukrajinci ne mogu da drže ni liniju fronta na istoku?

Koja je svrha Zelenskog sa takvim izjavama daleko od stvarnosti?

Jasno je da u zemlji predsednik mora da zadrži nadu i veru da žrtve i patnje nisu uzaludne.

Što se tiče drugih zemalja, one su od interesa za Zelenskog u smislu dobijanja dodatne pomoći od njih.

Ono što je Ukrajina do sada dobila nije dovoljno, ni da zaustavi rusko napredovanje, a kamoli da pobedi.

Koliko daleko Evropa namerava da ide u stvarnim delima, a ne u brbljanju?

Govoreći o Krimu, Zelenski podseća svoje goste da su i oni, kao uslov za rešavanje problema, proglasili kontrolu Kijeva nad celom teritorijom zemlje.

I ako je tako, zar ne bi trebalo da potkrepe svoje reči delima i nabave neophodno oružje?

Međutim i Šolc, Makron i Dragi sanjaju ali nikako o osvajanju Krima.

Sanjaju o pregovaračkom putu, koji im odgovara, koji će ih osloboditi donošenja teških odluka.

Zelenski koristi Krim da odgovori na ključno pitanje: Koliko daleko je Zapad zaista spreman da ide?

Ili su sva njegova „zapadna snaga volje“ samo reči?

111 dana rata pokazalo je da vojna situacija direktno zavisi od pomoći oružjem.

Prepuštena samoj sebi, Ukrajina neće dugo trajati.

Ali Rusija nije tako jaka, kao što su mnogi mislili pre izbijanja neprijateljstava.

Uz ograničenu pomoć, Ukrajina je mogla da odbrani Kijev i Harkov.

Sada u Donbasu, ona nema obećano teško naoružanje.

Rusi polako napreduju, metar po metar, koristeći tešku artiljeriju, postepeno imobilišući svakog neprijatelja.

Zapad može pomoći Ukrajini da pobedi, ako to želi

Ako SAD i Evropa slede cilj, da Ukrajina istera agresore sa svih okupiranih teritorija, onda to nije nemoguće ali podrazumeva pružanje obimnije pomoći nego ranije u naoružanju, municiji i obuci osoblja.

Čini se da iz ovoga sledi, da Zapad treba da uradi više.

Međutim, u isto vreme, on mora da odmeri odnos troškova i koristi.

Nemci, ostali Evropljani i Amerikanci moraju sami da otkriju, šta je sada na kocki za njihovu geopolitičku budućnost.

Šta tačno znače fraze poput „Rusija ne može da dobije ovaj rat“ ili „Ukrajina ne može da izgubi ovaj rat“?

Da Ruse treba oterati na linije, koje su zauzeli pre izbijanja neprijateljstava 24. februara?

Ili da u potpunosti napuste Ukrajinu, uključujući Krim?

Da li će pregovaračko rešenje biti prihvatljivo ako Ukrajina mora da da Rusiji, još više teritorije?

Zelenski bi takođe morao da pristane na takvu odluku ali ne bi imao izbora, ako bi Zapad odbio da omogući drugačiji ishod isporukom oružja.

Koji su ulozi: globalni mir ili regionalni sukob?

Koliko će daleko morati da idu SAD i Evropa zavisi od njihovih geopolitičkih procena.

Jedno je ako Rusija Vladimira Putina, pošto je dobila ukrajinske teritorije, to shvati kao ohrabrenje i posle par godina, sakupivši municiju, krene u novu „specijalnu operaciju“ negde drugde.

A gledajući ovo, neće li i Kina odlučiti da može da rizikuje da silom pripoji Tajvan?

Ako je ovo analiza, onda Zapad mora učiniti sve da zaustavi Putina.

I takođe stavite štit sa natpisom “Stop”, na putu Kine.

Druga stvar je, ako ovaj rat posmatramo kao regionalni sukob, od čijeg ishoda malo zavisi od planete u celini i od svetskog mira.

Tada se Ukrajina može ubediti da se odrekne Krima i Donbasa.

Postoji i treća opcija: prihvatiti da će rat u Ukrajini postati „zamrznuti konflikt“ u kome će Moskva, iako ne dobije kontrolu nad celom zemljom, sprečiti njenu integraciju sa Zapadom.

Ovo su teška pitanja za Šolca, Makrona i Dragija , na koja treba da nađu odgovore, pre nego što se sretnu sa Zelenskim.

Ali verovatno, to neće učiniti, već će izabrati jednostavniji izlaz: ponudiće Ukrajini da postane zvanični kandidat za članstvo u EU.

Ali u kojim granicama i u kom stanju između rata i mira – evropski lideri neće imati odgovor na ova kardinalna pitanja.

A ova neodlučnost će samo produžiti sukob.

Autor: Kristof fon Maršal

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Mađarski ministar spoljnih poslova Sijarto: Treba da se pripremimo za nove „napade“ EU!

Mađarska bi trebalo da bude spremna za nove „udare” Evropske unije. Ministar spoljnih poslova Peter …