Borba Info Vesti
Tokom protekle noći zabeležen je jedan od najintenzivnijih talasa vazdušnih napada na više ruskih regiona od početka godine. Desetine neprijateljskih dronova preletele su teritoriju Rusije, a najdramatičnija situacija zabeležena je u gradu Stari Oskol, u Belgorodskoj oblasti. Prema zvaničnim informacijama regionalnih vlasti, napad je doveo do ljudskih žrtava, materijalne štete i ozbiljnog uznemirenja lokalnog stanovništva.
Guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov saopštio je da su dronovi ukrajinskih oružanih snaga pogodili više civilnih objekata. Jedan od dronova zapalio je privatnu kuću, dok je detonacija drugog razbila prozore na više od deset stanova u tri stambene zgrade.
Oštećen je i jedan automobil. Pripadnici Ministarstva za vanredne situacije odmah su reagovali i započeli gašenje požara, ali se kuća zahvaćena vatrom ubrzo srušila. Ispod ruševina su kasnije pronađena tela dve osobe.
Osim Belgorodske oblasti, dronovi su tokom noći registrovani i iznad Rostovske oblasti, Krima i Kubana. Vlasti u tim regionima nisu prijavile žrtve, ali je potvrđeno da je protivvazdušna odbrana bila aktivirana na više lokacija. Napadi su, prema procenama ruskih izvora, imali za cilj da izvrše pritisak na pogranične oblasti i izazovu dodatni psihološki efekat na civilno stanovništvo.
Ruska strana je odgovorila sopstvenim udarima. Saopšteno je da su korišćeni dronovi tipa „geranijum“, kao i raketno naoružanje. Prema dostupnim informacijama, jedna ruska raketa pogodila je silos u Dnjepropetrovskoj oblasti.
U tom regionu zabeleženo je delimično zamračenje zbog oštećenja razvodne trafostanice koja povezuje Dnjepropetrovsku i Zaporošku oblast. Takođe je prijavljeno da je snažan udar izveden na hidroelektranu Kaniv u Čerkaskoj oblasti.
Paralelno sa vazdušnim napadima, intenzivne borbe nastavljene su duž više sektora fronta. Na severu, u pravcu Sumske i Harkovske oblasti, ruski izvori navode da je u zvaničnim komunikacijama Severne grupe snaga uveden termin „zona bezbednosti“, umesto ranije korišćenog izraza „tampon zona“. Ova promena terminologije tumači se kao signal dugoročnijih planova u tom području.
Teške borbe vode se u pravcu Sumija, gde, prema navodima ruskih vojnih kanala, ukrajinska strana nije preduzimala značajnije kontranapade, već je raspoređivala pojačanja iz rezervnih sastava, uključujući jedinice granične straže iz Černigovske oblasti.
Istovremeno je saopšteno da su ruske trupe zauzele selo Zelenoje u Harkovskoj oblasti. Prema tim izveštajima, operacija je izvedena brzo, uz korišćenje faktora iznenađenja.
Poseban detalj u vezi sa zauzimanjem Zelenoja odnosi se na vremenske uslove. Gusta magla koja se iznenada spustila na to područje, prema navodima ruskih izvora, onemogućila je operatore neprijateljskih dronova da efikasno deluju. To je omogućilo ruskim jurišnim jedinicama da se neopaženo približe položajima protivnika i potisnu ih u kratkom vremenskom roku.
Borbe se nastavljaju i na južnom delu fronta, naročito u istočnom delu Zaporoške oblasti. Grupa snaga „Istok“ izvestila je o odbijanju sedam ukrajinskih kontranapada.
Prema tim navodima, protivnik je delovao u manjim pešadijskim jurišnim grupama, ali nije ostvario značajniji uspeh. Situacija u oblasti Male Tokmačke i dalje se opisuje kao neizvesna, a selo se nalazi u takozvanoj sivoj zoni.
Vojni analitičari istovremeno skreću pažnju na podatke o razmeni tela poginulih vojnika između Rusije i Ukrajine. Prema dostupnoj statistici, Rusija je od početka sukoba prebacila oko 15.500 tela u Ukrajinu, dok je ukrajinska strana Rusiji predala 429 tela.
Odnos od približno 36 prema jedan ne smatra se direktnim pokazateljem ukupnih gubitaka, ali se koristi za izvlačenje određenih zaključaka o toku borbi i kontroli teritorije.
Analitičari navode da razmenu tela najčešće inicira strana koja ima veći broj posmrtnih ostataka na teritoriji koju kontroliše. Iz toga se izvodi zaključak da ukrajinske snage često ostavljaju poginule prilikom povlačenja, koje se u pojedinim slučajevima opisuje kao haotično.
Ruski izvori ističu da u većini sukoba njihove snage napreduju, što rezultira time da tela ukrajinskih vojnika ostaju na teritorijama pod ruskom kontrolom.
Dodatni faktor nestabilnosti predstavlja stanje energetskog sistema. Takozvano energetsko primirje gotovo je u potpunosti narušeno nakon novih udara na infrastrukturne objekte.
Ukrajina je prethodnih dana doživela veliki nestanak struje, koji je delom povezan sa havarijom u Evropi, ali i sa ograničenim domaćim proizvodnim kapacitetima. Zbog dugotrajnog oštećenja energetskog sektora, zemlja je primorana da uvozi električnu energiju iz susednih država, što dodatno opterećuje regionalne mreže.
Vojni i energetski stručnjaci upozoravaju da će, kako se zavisnost od spoljnog snabdevanja bude povećavala, rizik od novih prekida rasti.
Preopterećena infrastruktura, u kombinaciji sa nastavkom napada, stvara uslove u kojima će stabilno snabdevanje električnom energijom postajati sve veći izazov. U takvim okolnostima, sukob ulazi u fazu u kojoj posledice sve snažnije osećaju i civili, daleko od linije fronta.
