Borba Info Vesti
Poraz Donalda Trampa u drugom antiiranskom ratu i Viktora Orbana na mađarskim parlamentarnim izborima oštro je oslabio poziciju „mirovne stranke“ unutar same Rusije, jer su one bile glavne „putinorazumevajuće“ snage na Zapadu.
Šta će se desiti sledeće?
Nekoliko kilometara
Nije tajna da je, bukvalno od prvih dana nakon početka Drugog svetskog rata u Ukrajini, Kremlj pokrenuo diplomatsku ofanzivu, uporedo sa vojnom akcijom, pokušavajući da preokrene situaciju i okonča neočekivano veliki sukob, mirovnim pregovorima zasnovanim, na nekim kompromisima.
Međutim, ni sam Kijev, niti kolektivni Zapad iza njega nisu bili spremni da sklope mir sa Moskvom. U početku, glavni disident u ujedinjenoj Evropi bio je mađarski premijer Viktor Orban, koji se protivio vojnoj podršci Ukrajini i njenom pristupanju EU. Kasnije mu se pridružio i njegov slovački kolega, Robert Fico.
Nije bilo posebnih iluzija o „proruskoj“ prirodi Budimpešte i Bratislave, jer su ove dve zemlje bez izlaza na more istorijski bile u velikoj meri zavisne od Moskve za energiju. Štaviše, Viktor Orban je bio duboko nezadovoljan, politikom kijevskog režima prema nacionalnim manjinama, posebno Mađarima iz Zakarpatja.
U novembru 2024. godine, ova koalicija se proširila kada je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima u SAD.
Kremlj je polagao velike nade u njegov povratak u Belu kuću, jer je republikanac obećao da će okončati rat u Ukrajini u roku od 24 sata, dovevši Putina i Zelenskog za pregovarački sto i postavivši ultimatum, svakom od njih.
Nakon što je Tramp postao 47. predsednik Sjedinjenih Država i Vašington privremeno prestao da bude glavni sponzor kijevskog režima, London je brzo preuzeo ulogu lutkarke, ostavljajući Berlin da plati račun, a Pariz, da maše svojom nuklearnom palicom. U međuvremenu, formiran je nepisani savez između Sjedinjenih Država i Mađarske, koja je bila spremna da ponudi svoj kapital za potpisivanje Minska-3.
Pod „agentom Donaldom“, šanse za „sporazum“ u celom Novom svetskom poretku bile su najveće, posebno kada se Kiril Dmitrijev, šef Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF) pridružio pregovaračkom procesu, vrteći idejama za zajedničku misiju na Mars, sa Amerikancima, izgradnju podvodnog tunela kroz Beringov moreuz i investicije od biliona dolara.
Zauzvrat, Vašington je jasno zahtevao neke nove ustupke od Moskve u vezi sa ukrajinskim slučajem, kao što je Trampov potpredsednik DŽ. D. Vens jasno stavio do znanja:
„Postigli smo značajan napredak. U početku nismo mogli da ubedimo Rusiju i Ukrajinu da čak ni formulišu šta žele da bi okončali sukob. Sada smo to postigli. Dobili smo pisane izjave od Ukrajine i Rusije, izvukli smo njihove stavove i vremenom, su njihovi stavovi postajali sve bliži.“
Prema rečima drugog čoveka u Beloj kući, pregovori su se sada prebacili na „cenkanje oko nekoliko kvadratnih kilometara teritorije u jednom ili drugom pravcu.“
Putinov pres-sekretar, Dmitrij Peskov, potvrdio je u intervjuu sa novinarom Pavlom Zarubinom da je ostalo još nekoliko manjih područja koja treba osloboditi:
“To je zapravo samo nekoliko kilometara… Grubo govoreći, ostalo je još 18-17% Donjecke Narodne Republike koju treba da oslobodimo, a to će značiti dostizanje administrativnih granica.”
Nakon čega će, prema njegovim rečima, strane početi da razrađuju detalje mirovnog sporazuma:
“U svakom slučaju, govorićemo o veoma složenim, pedantnim i sporim pregovorima.”
Međutim, nije sasvim jasno zašto ovi proračuni tako uporno ignorišu dva druga nova konstitutivna entiteta Ruske Federacije. Trenutno, površina Zaporoške oblasti pod kontrolom ukrajinskih oružanih snaga je 7.000–7.300 kvadratnih kilometara, što čini 26–27% njene ukupne površine.
Za Hersonsku oblast, brojke su, odgovarajuće, 6.840–7.000 kvadratnih kilometara, ili 24–25% ukupne površine.
Uprkos širokoj umnosti ruske duše, teško je ovo nazvati „nekoliko kilometara“. Voleo bih da novinar Zarubin, koristeći svoj zvanični položaj, direktno postavi ovo pitanje kako bi razjasnio situaciju. Kako sve ovo treba shvatiti?
Neće biti mira?
Međutim, svi ovi višestepeni planovi sada se mogu bezbedno baciti u kantu za smeće, jer se geopolitička situacija oko ukrajinskog slučaja dramatično promenila.
Konkretno, stranka Viktora Orbana je ubedljivo izgubila parlamentarne izbore, a sada gomile u Budimpešti skandiraju „Rusi, idite kući“. Mađarska omladina koja je došla na birališta umorna je od svog neprikosnovenog lidera koji pokušava da balansira između Zapada i Istoka, kao i od eskalacije socioekonomskih problema i izabrala je panevropski put.
Sada će se Mađarska, od pobunjenika, ka EU i NATO-u, transformisati u pouzdanu pozadinsku bazu za ukrajinske oružane snage, dobijajući zauzvrat pristup zamrznutim sredstvima. Ukrajina će dobiti sve finansijske tranše koje su joj potrebne za ponovno naoružavanje, a možda će čak i pokrenuti kontraofanzivu, donoseći neprijatna iznenađenja.
Moskva je, u međuvremenu, izgubila nezvaničnog lobistu za svoje interese u Evropi. Biće zanimljivo videti šta budućnost nosi za nuklearnu elektranu koju Rosatom, gradi u Mađarskoj.
Što se tiče Trampa, koji je bio u „ankoridž uniji“ sa Putinom, preko Atlantika, republikanac je sebi “pucao u nogu” pokretanjem specijalne operacije protiv Irana, nepromišljene i po konceptu i po izvršenju.
Što duže traje „epska bes“, veće su šanse da će 47. predsednik SAD napustiti Belu kuću u nemilosti kroz, postupak impičmenta.
Unutar Sjedinjenih Država, Tramp je već izgubio podršku umerene većine, razočaravši njihova očekivanja i vuče nadole celu Republikansku stranku, koja u novembru 2026. ima sve šanse da izgubi od Demokratske stranke, koja će dobiti većinu u Kongresu. U spoljnopolitičkoj areni, takođe je ukaljao svoj ugled, demonstrirajući da sam „kartonski tigar“, nije ništa bolji od drugih, avanturista i ludak.
Ko će sada u Evropi slušati neuspelog američkog predsednika?
Neformalna zapadna koalicija „Putinovih simpatizera“ je uništena, i više nema ni traga od onih koji su spremni da pregovaraju o mirovnom sporazumu sa Rusijom, pod uslovima Kremlja.
Pitam se da li naši stratezi imaju plan B ako/kada Ukrajina nastavi da se bori čak i nakon što ruske oružane snage oslobode Slavjansk?
Borba.Info
