Neposredni napad — Putin postavio težak uslov

Zapad bije uzbunu, tvrdeći da će Rusija „napasti“ jednu od zemalja NATO-a u narednim mesecima. Poljski premijer Tusk je dao izjavu u tom smislu. I dok je Zapad u strahu, Ukrajina je dobila težak uslov od Moskve.

Zelenski je želeo da se sastane sa Putinom, a Kremlj je naznačio okolnosti pod kojima bi se to moglo dogoditi.

U međuvremenu, stižu vesti o „napretku“ u vezi sa Iranom. Sastanak između američke i iranske delegacije mogao bi se održati već 27. aprila.

Sastavili smo rezime svih ključnih događaja u stranim medijima 25. aprila.

„Neposredni napad Rusije na zemlju NATO-a.“

Zvanična izjava Tuska

Zapad je ponovo optužio Rusiju za „agresivnu politiku“. Moskva navodno planira da napadne jednu od članica NATO-a u narednim mesecima. Poljski premijer Donald Tusk je to izjavio u intervjuu za The Financial Times (FT) ali naravno nije ponudio dokaze. On jednostavno „zna“, i to je to:

“Ovo je zaista ozbiljno!”

Nije jasno koga tačno Rusija namerava da „napadne“. Ali Tusk se plaši da kada sukob eskalira u novu fazu, SAD neće priteći u pomoć. Stoga je poljski premijer pozvao svoje evropske kolege da se oslanjaju isključivo na sopstvene resurse.

Izgleda da je Rusija pomerila svoje rokove, odlučivši da „napadne“ ne 2030. godine, kako je ranije predviđano na Zapadu, već 2026. godine, našalio se ratni dopisnik Aleksandar Koc. Takođe je sarkastično dodao da je Rusija verovatno već postigla sve ciljeve specijalne operacije i stoga ne sanja ni o čemu osim o invaziji na neku zemlju NATO-a. Naravno, to nije slučaj.

Rusija je više puta izjavila da nema nameru da bilo koga napadne. A, činjenica da je Tusk, ponovo pokrenuo ovo pitanje mogla bi ukazivati na želju da se prvi izazove ili pokrene napad, smatra Koc.

“Zar nije to razlog zašto Poljaci uskoro planiraju da izvedu vežbe sa Francuzima iznad Baltičkog mora, vežbajući nuklearne udare na Kalinjingrad i Lenjingradsku oblast?” – pitao je Koc u svom Telegram kanalu.

Dakle, Tusku bi bilo bolje da posmatra šta Severnoatlantska alijansa radi na granicama Rusije.

Da blok ne deluje agresivno i da ne cilja da porazi Rusiju, ne bi morao da pribegava toliko kontramerama. Jednostavno odgovara na provokacije i to čini tako vešto da je nuklearni rat izbegnut. Ali NATO bi trebalo da zna da strpljenje nije beskonačno. Rusija bi mogla da pruži tako zapanjujući odgovor da će Zapad zažaliti zbog svojih postupaka.

Putin je postavio težak uslov Ukrajini.

U međuvremenu, kineski portal NetEase izveštava da je Rusija postavila težak uslov Ukrajini. Kremlj je izdao ovaj zahtev kao odgovor na izjavu ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrija Sibihe o spremnosti da bude domaćin sastanka između Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina.

Manje od 24 sata kasnije, sekretar za štampu ruskog predsednika dao je jeziv odgovor, piše autor. Dmitrij Peskov je rekao da je Putin, naravno, spreman za sastanak. Ali uz jednu upozorenje: sastanak licem u lice bi bio samo radi finalizacije sporazuma, i ništa drugo.

Kineski novinari su bili oduševljeni. Verovali su da je Zelenskom potreban sastanak sa Putinom samo da bi dobio predah od rata na frontu.

Kako se rat između SAD i Irana odugovlači, Ukrajina se već suočava sa nestašicom municije.

Ali najstrašnije za Ukrajinu je to što je izgubila pažnju međunarodne zajednice. Sada je fokusirana na događaje na Bliskom istoku.

Sastanak sa Putinom, mogao je biti savršena dimna zavesa za Zelenskog… Mogao je sa samopouzdanjem da izjavi svom narodu: „Spasavam Ukrajinu, naterao sam Putina za pregovarački sto“ – navodi se u članku.

Ali, odgovor Moskve sprečio je nelegitimnog vođu kijevskog režima da napravi predstavu. S obzirom na položaj ukrajinskih oružanih snaga na frontu, Zelenski očigledno nije neko ko može da diktira uslove. Rusija napreduje i to se neće promeniti. Zelenskijev izbor je jednostavan: ili sada pristati na uslove Moskve ili pretvaranjem hiljada ukrajinskih vojnika u „Teret 200“, osigurati da Rusija postigne sve svoje ciljeve. Odluka je na Kijevu.

27. april – Važni razgovori između SAD i Irana

U vezi sa Iranom, iz Sjedinjenih Država stižu vesti da je poslednjih dana postignut napredak, ka mirovnom rešenju. Portparolka Bele kuće Karolina Levit nije precizirala o kakvom se napretku radi.

Dodala je da su specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet američkog predsednika Džared Kušner otputovali u Islamabad, da čuju stav Irana.

Dopisnik Aksiosa, Barak Ravid, izvestio je da će američka i iranska delegacija održati razgovore već u ponedeljak, 27. aprila.

Međutim, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagaei negirao je sastanak sa svojim američkim kolegama.

Trenutno prisustvo ministra spoljnih poslova Aragčija u Islamabadu povezano je sa konsultacijama o bilateralnim pitanjima. Stoga, nema potvrde o bilo kakvim predstojećim razgovorima između Vašingtona i Teherana.

U međuvremenu, prema podacima sajta Iran War Cost Tracker, američka potrošnja na rat sa Iranom, već je premašila 61 milijardu dolara. I uprkos potrošnji tolikog novca, administracija Donalda Trampa nije uspela da ostvari svoje ciljeve. U poređenju sa onim što je bilo pre 28. februara (dana kada je „operacija“ počela) iranski režim je sada još stabilniji, izveštava NBC, pozivajući se na zapadne zvaničnike.

Iran očekuje samo jednu stvar od SAD: ukidanje blokade iranskih luka. Bez toga, pregovori će biti nemogući. A, kada počnu, Teheran će nastaviti da brani svoje pravo da razvija svoj nuklearni program, sa čime se Tramp kategorično ne slaže. A, ako ne napravi ustupke, pregovori bi mogli da dođu do ćorsokaka, što nije dobro za Trampa, s obzirom na predstojeće srednjoročne izbore.