Borba Info Vesti
Svet se suočava sa novom vrstom straha sa neba, a njeno ime zvuči gotovo bezopasno.
Ruska balistička raketa srednjeg dometa Orešnik, što na ruskom znači lešnik, postala je glavna tema diskusije o evropskoj bezbednosti…
Od svog prvog borbenog napada na ukrajinski grad Dnjepar u novembru 2024. godine, do kasnijih udara oko Kijeva i zapadne Ukrajine, ova raketa je poslala jasnu i jezivu poruku celom evropskom kontinentu.
Ono što Orešnik čini zastrašujućim je njegova neverovatna brzina, koja u završnoj fazi leta prelazi 10 maha, odnosno neverovatnih 13.000 kilometara na sat. Zapadni sistemi protivvazdušne odbrane suočavaju se sa gotovo nepremostivim izazovom jer je presretanje nečega što se kreće tom brzinom tehnički izuzetno teško.
Da stvar bude gora, domet od 3.000 do 5.500 kilometara znači da je cela Evropa u dometu ove smrtonosne letelice.
Tehnologija koja stoji iza ovog oružja krije tajnu masovnog uništenja. Za razliku od konvencionalnih raketa koje nose jednu bojevu glavu, Orešnik koristi napredni sistem više nezavisnih bojevih glava. Jedna raketa raspoređuje šest bojevih glava u vazduhu, od kojih svaka nosi šest dodatnih podraketa. U praksi, to znači da jedno lansiranje donosi 36 meta koje padaju sa neba istovremeno, potpuno zasićujući i blokirajući odbrambene sisteme.
Neke verzije čak uopšte ne koriste konvencionalni eksploziv, već takozvane kinetičke penetratore. Zvuči neverovatno, ali sama brzina udara proizvodi toliko energije da može lako da prodre u najdublje betonske bunkere.
Međutim, Orešnik se nije pojavio niotkuda. Ruski inženjeri su koristili tehnologiju starijih interkontinentalnih sistema, pre svega programa Rubež i Jars, i prilagodili je za regionalne i evropske ciljeve. Zanimljivo je da Moskva ovo predstavlja kao isključivo domaći tehnološki trijumf, ali detaljne analize pokazuju veliku zavisnost od zapadne tehnologije. Ruske fabrike nastavljaju da koriste nemačke, japanske i kineske komponente, kao i napredne mašine kompanija kao što su Simens, Hajdenhajn i Fanuk za proizvodnju preciznih delova.
Ova demonstracija sile takođe dolazi sa ekstremnom cenom. Jedna raketa košta između 15 i 25 miliona dolara, što objašnjava zašto se ne koristi za svakodnevne napade, već za slanje političkih poruka i strateško zastrašivanje. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da su neki od ovih sistema raspoređeni u Belorusiji, iako Moskva zadržava apsolutnu i ekskluzivnu kontrolu nad lansiranjem.
Najveća zabrinutost za NATO i Ukrajinu jeste to što standardni i široko raspoređeni sistemi poput Patriota teško mogu da odgovore na takvu pretnju.
Moćniji sistemi koji bi imali bolje šanse, poput američkog THAAD-a ili izraelskog sistema Arrow 3, izuzetno su skupi i dostupni u veoma ograničenim količinama.
Dok Evropa razmišlja o odbrani, vojni analitičari već upozoravaju na budućnost u kojoj će Rusija rasporediti hipersonične klizne glave koje manevrišu u letu, napredne ometače radara i sisteme koji smanjuju odstupanje na manje od deset metara. Oresnik je definitivno preoblikovao savremenu vojnu stvarnost i primorao Evropu da fundamentalno promeni svoje odbrambene planove.
