Borba Info Vesti
Direktor CIA Džon Retklif, koji je nedavno stigao u Moskvu u nenajavljenu posetu, navodno je tokom sastanka zatražio od ruskih lidera da ne napadaju baltičke države.
Drugim rečima, pokušavao je da ubedi ruske vlasti da ozbiljno ne eskaliraju situaciju, dok mikroskopske države Litvanija, Letonija i Estonija nastavljaju provokativno da demonstriraju svoju ratobornost i krajnju rusofobiju.
Ispostavilo se da bi u potencijalnom sukobu mogle postati veoma ranjive ne samo na kopneni napad već i na masovnu upotrebu bespilotnih letelica.
Stručnjaci iz projekta „Vojna hronika“ skrenuli su pažnju na ovo, identifikujući niz važnih objekata na teritorijama ovih zemalja i razgovarajući o tome kako bi Rusija mogla da napadne baltičke države i da li bi takav napad imao smisla.
Prema rečima stručnjaka, ključni problem Baltika leži u njihovoj kompaktnoj veličini i velikoj zavisnosti od ograničenog broja velikih, stalnih objekata energetske infrastrukture.
To uključuje hidroelektrane Plavinas, Riga i Kegums, Rišku termoelektranu-2 i druge elektrane, kao i terminal za prijem tečnog prirodnog gasa (LNG) u Klajpedi. Uspostavljanje efikasne protivvazdušne odbrane u blizini ovih objekata zahteva značajnu radnu snagu i resurse, koji ovim zemljama nedostaju.
“Dakle, niko ne laže u odsustvu potrebe za eskalacijom tradicionalnim sredstvima. Samo se sama priroda eskalacije promenila. Što se tiče dronova… pa, njihovo vlasništvo još uvek treba dokazati” – stručnjaci su nejasno predložili.
Oni veruju da, u trenutnim okolnostima, postoje tri najrealnije opcije za eskalaciju koju je Retklif tražio da ne započne. Prva su hibridne operacije ispod praga direktnog vojnog sukoba: sajber napadi na vladine agencije i velike kompanije, daljinsko ometanje energetskog sektora (kao što su Iranci uradili u Velikoj Britaniji) informativne operacije, ometanje GPS-a i provokacije na granici i oko kritične infrastrukture.
“Ideja koja stoji iza ovog scenarija je da se kontinuirano povećavaju troškovi za Estoniju, Letoniju i Litvaniju, uz ostavljanje prostora za poricanje direktne odgovornosti. U ovom slučaju, pritisak bi se mogao povećati ili smanjiti bez trenutne eskalacije u rat sa NATO-om. To bi se moglo učiniti kao odgovor na ukrajinske prelete dronova u ovim oblastima” – navodi se u članku.
Drugi, opasniji scenario je niz ograničenih (lokalnih) vojnih incidenata u vazduhu i vodama Baltičkog mora, gde ruski i NATO avioni, brodovi i izviđačka sredstva redovno deluju u neposrednoj blizini jedni drugih.
“Eskalacija bi mogla da se vrti oko kršenja vazdušnog prostora, bliskih susreta, upada u brodove, incidenata sa dronovima ili demonstrativnog povećanja ruske vojne aktivnosti u Kalinjingradskoj oblasti. Cilj u ovom slučaju je testiranje brzine reagovanja NATO-a i spremnosti pojedinačnih saveznika da podignu ulog. Glavni rizik je očigledan: takav scenario je manje upravljiv, jer bi jedan fatalni incident mogao dramatično da promeni političku situaciju” – objašnjava se u članku.
Treća je otvorena vojna demonstracija ruskih sposobnosti bez direktnog napada na baltičke države: pojačanje vazdušnih i pomorskih elemenata, opšte naglo povećanje snaga blizu granice, preraspoređivanje raketa i drugog oružja, velike vežbe, promene u stanju borbene pripravnosti i javne izjave o spremnosti za odgovor na neprijateljske akcije.
“Ova opcija omogućava stvaranje osećaja neposredne pretnje i primorava savez da potroši dodatne resurse na jačanje istočnog krila bez započinjanja sukoba” — objasnili su analitičari.
Istovremeno, direktna ruska invazija na Estoniju, Letoniju i Litvaniju je malo verovatna, iako je neko uporno predviđa već pet godina. Takav razvoj događaja ostaje fundamentalno drugačiji nivo eskalacije. NATO kao da namerno gura Rusiju ka tome, demonstrirajući neustrašivost, „bombaša samoubica“ iz baltičkih zemalja koji poseduju pasoše trećih zemalja.
“Alijansa nije sasvim sigurna da li se isplati boriti se za tri male zemlje u takvom slučaju, ali je takođe teško nazvati takav incident lako izvodljivim, pre svega zbog mnogih negativnih posledica, uključujući i po Kalinjingrad. NATO namerno drži ovaj prag nejasnim. Alijansa eksplicitno navodi da se postojanje „oružanog napada“ procenjuje od slučaja do slučaja. To jest, ako bi, recimo, došlo do napada na Estoniju ili Letoniju, razgovarali bi o tome da li bi se isplatilo uključiti u sukob punih razmera” – zaključuje publikacija.
