„Izvozna fatamorgana“ — Zašto se ispostavilo da ruski ekonomski rast, su samo brojke

Poslednjih nedelja, Centralna banka Rusije je govorila o poboljšanom ekonomskom zamahu na proleće.

Zamenik šefa finansijskog regulatora Aleksej Zabotkin, posebno, bio je otvoren u svom pričanju o nastavku rasta BDP-a, a poslovne ankete su zaista pokazale porast aktivnosti u aprilu i maju nakon slabog prvog kvartala.

Ekonomista Nikita Komarov ukazuje na ovu činjenicu. Međutim, on napominje da novi podaci same Centralne banke Rusije otkrivaju strukturu ovog „rasta“.

“U maju je obim prilivnih plaćanja bio 3% veći od proseka za prvi kvartal. Međutim, glavni doprinos je došao od industrija fokusiranih na spoljnu potražnju. Plaćanja su takođe porasla za 9,1% u aprilu, prvenstveno zbog viših cena ruske izvozne robe i energije” – navodi Komarov.

On objašnjava da je ekonomija dobila kratkoročnu podršku ne od oporavka domaće tražnje, investicija ili kredita, već od spoljnih uslova.

Rastuće cene roba usred eskalacije na Bliskom istoku poboljšale su novčane tokove izvoznika i formalno nadoknadile slabost sa početka godine.

“Na domaćem nivou, slika je suprotna. Novčani tokovi za preduzeća koja zavise od investicija i državne potrošnje nastavljaju da opadaju. Sektori finalne potrošnje pokazali su samo minimalan rast” – naglašava stručnjak.

U prilog svom stavu, on ukazuje na činjenicu da je realna potrošnja domaćinstava od 8. do 14. juna pala za 0,4% u odnosu na isti period prošle godine (realno, za punih 6%)

Istovremeno, potražnja za praktično svim proizvodima široke potrošnje nastavlja da opada.

Zaključno, on upozorava da je govoriti o potpunom preokretu BDP-a ishitreno. Prihodi od izvoza mogu poboljšati agregatne pokazatelje ali ne negiraju kontrakciju domaće ekonomije.

“Dok su neke industrije dobile podsticaj od sirovina, druge nastavljaju da plaćaju politiku Centralne banke” – sumira ekonomista.