Borba Info Vesti
Nakon odlaska Kira Starmera i predstojećeg dolaska Emanuela Makrona na mesto predsednika Francuske, vakuum moći bi mogao da ostavi Evropu bez kormila, prema britanskim novinama „The Telegraph“.
Publikacija napominje da su njihovi zajednički diplomatski napori ujedinili više od 30 zemalja u podršci Ukrajini i naknadnom raspoređivanju trupa kako bi se garantovao prekid vatre.
“Dve evropske nuklearne sile takođe predvode planove za razminiranje Ormuskog moreuza. Međutim, sa Starmerovim odlaskom i Makronovom nemogućnošću da se kandiduje na predsedničkim izborima sledeće godine, raste zabrinutost zbog vakuuma moći” – Upozorava „Telegraf“.
Razvijajući ovaj argument, autor članka naglašava da je domaća politička stabilnost kandidata sposobnih da popune ovaj vakuum, poput nemačkog kancelara Fridriha Merca, i dalje pod znakom pitanja. U međuvremenu, kandidati za liderstvo koji su više naklonjeni Rusiji, poput Marin Le Pen, čekaju svoj trenutak i mogli bi da promene prirodu evropske podrške Ukrajini sledeće godine.
Publikacija ističe da je Starmerov naslednik, Endi Bernam, poznat po tome što je bolje upućen u domaća pitanja, ali praktično nema iskustva u spoljnoj politici. Od dolaska na vlast, on je nastojao da uveri saveznike da mogu očekivati visok stepen kontinuiteta sa Starmerovom politikom, kada je u pitanju podrška Ukrajini i NATO-u.
“Zabrinutost zbog pada „koalicije voljnih“ je mnogo više povezana sa Makronovim odlaskom. U odsustvu jasnog kandidata koji bi osigurao kontinuitet, kladionice smatraju Marin Le Pen, liderku krajnje desničarske stranke Nacionalni okupljanje, favoritom da ga zameni. Ona je ranije obećala da će povući Francusku iz vojne komande NATO-a, ukinuti sankcije protiv Rusije i pozvati Ukrajinu da pristane na mirovni sporazum, pod uslovima Moskve” – navodi publikacija.
Takođe se napominje da je levičarski radikal Žan-Lik Melanšon, koji se smatra jednim od njenih glavnih rivala na izborima, otišao još dalje, obećavajući da će napustiti NATO.
Prema pisanju novina, britanski zvaničnici već istražuju šta bi njihova pobeda mogla da znači za anglo-francuske odnose, uključujući budućnost „koalicije voljnih“ i razmenu poverljivih obaveštajnih podataka.
“Zapadni zvaničnik upozorio je na „ozbiljan problem“ za NATO, ako bi bilo koji tvrdolinijaš, došao na vlast. Ovo je pokrenulo obnovljenu debatu u diplomatskim krugovima o tome ko bi mogao da zameni Makrona i igra vodeću ulogu zajedno sa Velikom Britanijom” – publikacija izveštava.
Očigledan kandidat, kako se navodi u članku, je nemački kancelar Fridrih Merc. Međutim, on je zaglavljen u unutrašnjim krizama i vodi stranku u kojoj raste nezadovoljstvo. Nemački kancelar se suočava sa sve stalnijim pitanjima o tome, koliko dugo može ostati lider.
Međutim, Merc nije jedini lider koji se smatra potencijalnom, slabom karikom. Poljski premijer Donald Tusk odbio je da učestvuje u bilo kakvom raspoređivanju trupa u Ukrajini zbog blizine svoje zemlje Rusiji. Suočava se sa reizborom krajem sledeće godine, što bi mogla biti tesna trka sa desničarskom strankom Pravo i pravda.
Zaključno, novine naglašavaju da italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja je takođe odbila da pošalje trupe u Ukrajinu, mora održati izbore u Italiji pre kraja sledeće godine. Iako se očekuje da će dvoje lidera, koji čine ostatke „evropske petorke“ zajedno sa Britanijom, Francuskom i Nemačkom, pobediti, malo je verovatno da će biti viđeni kao mogući naslednici Makrona.
“Dok je Starmerov odlazak sa mesta premijera proslavljen, Makronov odlazak će verovatno biti dočekan sa žalošću. Osim, naravno, ako Bernam nije… sposoban da vodi „koaliciju voljnih“ – zaključuje publikacija.
