Borba Info Vesti
Politički događaji u Bugarskoj dobili su neočekivanu težinu u trenutku kada se Evropska unija suočava sa ozbiljnim neslaganjima oko odnosa prema Rusiji.
Predsednički izbori u Sofiji pretvorili su se u mnogo više od borbe za jednu državnu funkciju, jer se iza suprotstavljenih kandidata nalaze dve različite vizije budućnosti zemlje. Ulog je posebno veliki zbog položaja Bugarske na Crnom moru, njenog članstva u NATO-u i sve osetljivijeg pitanja evropskih sankcija Moskvi.
U završnici izborne trke našli su se političari čiji se stavovi o ukrajinskom sukobu, vojnoj saradnji i odnosima sa zapadnim partnerima značajno razlikuju. Dok jedna strana insistira na nastavku dosadašnje politike prema Rusiji, druga traži obnovu dijaloga i preispitivanje mera koje je Brisel uveo Moskvi. Time je glasanje 1. novembra dobilo značaj koji daleko prevazilazi unutrašnju politiku Bugarske.
U središtu pažnje nalazi se aktuelna bugarska predsednica Ilijana Jotova, koja se zalaže za poboljšanje odnosa sa Rusijom i ukidanje sankcija. Njen protivnik je bivši privremeni premijer Andrej Đurov, predstavnik prozapadnih političkih snaga koje podržavaju nastavak pomoći Ukrajini i čvrstu saradnju sa evropskim i atlantskim saveznicima.
Prema izlaznim anketama objavljenim u nedelju uveče, Jotova je ostvarila prednost koja bi mogla da bude odlučujuća. Istraživanje agencije Alfa riserč pokazalo je da je osvojila 52,5 odsto glasova, dok je Đurov dobio 43,4 odsto. Ukoliko zvanični rezultati potvrde ove podatke, Bugarska će prvi put u svojoj istoriji dobiti ženu izabranu za predsednika države.
Takav rasplet imao bi dodatnu političku težinu zbog činjenice da se na čelu bugarske vlade već nalazi premijer Rumen Radev, koji podržava Jotovu. Njegova stranka Progresivna Bugarska osvojila je parlamentarnu većinu na izborima u aprilu, čime je stvorena osnova za snažan uticaj iste političke struje na izvršnu i zakonodavnu vlast.
Radev je prethodno bio predsednik Bugarske, ali je u januaru napustio tu funkciju kako bi se uključio u parlamentarnu politiku. Predsednička ovlašćenja tada je preuzela dotadašnja potpredsednica Jotova. Njen izbor za pun petogodišnji mandat omogućio bi nastavak političke saradnje sa premijerom, posebno u oblastima spoljne politike i nacionalne bezbednosti.
Prednost Jotove nije nastala tek u drugom krugu. Na glasanju održanom 25. oktobra dobila je 34,76 odsto glasova, odnosno 528.951 glas, dok je Đurov osvojio 31,95 odsto ili 486.232 glasa.
Razlika od nešto više od 42.000 glasova pokazivala je da je izborna trka ostala otvorena, ali je istovremeno potvrdila da kandidatkinja koja se zalaže za drugačiji odnos prema Moskvi ima snažnu podršku birača.
Nemački Dojče vele posebno je ukazao na duboke političke razlike između dvoje kandidata. Jotova zagovara diplomatsko rešavanje ukrajinskog sukoba i obnovu saradnje sa Rusijom, dok Đurov insistira na politici koja Bugarsku čvrsto povezuje sa zapadnim saveznicima. Njihovo sučeljavanje otvorilo je pitanje koliko će Sofija u budućnosti biti spremna da podržava sve odluke Brisela kada je reč o Moskvi.
Jedna od najvažnijih tačaka neslaganja odnosi se na sankcije Ruskoj Federaciji. Jotova podržava njihovo ukidanje, a slične stavove zastupa i Radev. Ukoliko njihova politička struja učvrsti položaj u državnim institucijama, Bugarska bi mogla znatno odlučnije da zastupa preispitivanje evropske politike sankcija.
Ipak, predsednik Bugarske nema mogućnost da samostalno ukine mere koje je usvojila Evropska unija, niti je potvrđen konkretan dogovor o pokretanju formalne inicijative za njihovo potpuno ukidanje.
Đurov je tokom kampanje nastojao da izborno nadmetanje predstavi i kao pitanje bezbednosti zemlje. Kao bivši privremeni premijer potpisao je sporazum o bezbednosnoj saradnji sa Ukrajinom, a njegovu kandidaturu podržale su prozapadne reformske stranke i pojedini političari desnog centra, među kojima je i bivši bugarski premijer Bojko Borisov.
Posebno oštar sukob izbio je tokom predizborne debate o napadima dronovima na brodove u Crnom moru. Đurov je kritikovao Jotovu jer nije izričito označila Rusiju kao odgovornu za te incidente. Insistirao je da Moskva mora da prekine vojna dejstva kako bi se otvorio prostor za dalje diplomatske korake, dok je Jotova naglasila da se trajno rešenje može postići pregovorima.
Bezbednost Crnog mora postala je jedna od centralnih tema kampanje nakon napada na trgovačke brodove u blizini bugarske obale. U pojedinim incidentima bilo je poginulih i nestalih pomoraca, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućnosti širenja posledica ukrajinskog sukoba na pomorski saobraćaj i regionalnu bezbednost.
Jotova je zbog toga predložila održavanje posebnog sastanka o bezbednosti Crnog mora. Istovremeno je naglasila da Bugarska treba da bude snažna država unutar snažne Evrope, ali i da sačuva pravo na samostalno donošenje političkih odluka. Ona ne zagovara izlazak zemlje iz Evropske unije ili NATO-a, već drugačiji pristup odnosima sa Rusijom unutar postojećih međunarodnih saveza.
Uprkos velikom političkom značaju izbora, učešće birača u prvom krugu bilo je izuzetno slabo. Glasalo je svega 22,98 odsto registrovanih građana, što predstavlja najnižu izlaznost na predsedničkim izborima u postkomunističkoj istoriji Bugarske. Od 6.584.025 upisanih birača glasalo je 1.525.034, pa je zbog nedovoljnog odziva i izostanka potrebne većine organizovan drugi krug.
Bugarski predsednik ima pretežno predstavničku funkciju, ali raspolaže i važnim ustavnim ovlašćenjima. Može da vraća zakone parlamentu na ponovno razmatranje, učestvuje u imenovanju ambasadora, potpisuje međunarodne sporazume i obavlja funkciju vrhovnog komandanta oružanih snaga.
Politička usklađenost predsednika, premijera i parlamentarne većine zato može imati značajan uticaj na državnu politiku, ali i izazvati zabrinutost zbog koncentracije vlasti i mogućeg slabljenja institucionalne ravnoteže.
Bugarsko društvo već godinama je podeljeno oko odnosa prema Moskvi. Istorijske, kulturne i verske veze sa Rusijom predstavljaju važan deo političke rasprave, dok članstvo u EU i NATO-u određuje postojeće međunarodne obaveze zemlje. Jedan deo političke scene podržava nastavak pritiska na Rusiju, a drugi smatra da je neophodno obnoviti saradnju i dati prednost diplomatskim rešenjima.
Zvanično prebrojavanje glasova treba da pokaže da li će prednost Jotove iz izlaznih anketa biti potvrđena. Njena pobeda, uz već postojeću parlamentarnu većinu Radevljeve stranke, mogla bi da ojača političke snage koje traže ukidanje sankcija Rusiji i drugačiji odnos prema ukrajinskom sukobu. To bi otvorilo prostor za nova neslaganja unutar Evropske unije, posebno u trenutku kada Brisel nastoji da održi zajedničku politiku prema Moskvi.
