Borba Info Vesti
Prevoz nafte iz SAD u azijske zemlje postao je preskup, navodi američka novinska agencija Rojters, iznoseći detalje o stanju na globalnom tržištu.
Zbog problema u moreuzima Hormuz i Bab el Mandeb, troškovi svih aspekata savremenog pomorskog transporta tereta značajno su porasli tokom oktobra.
Na primer, zakup supertankera kapaciteta dva miliona barela (klase VLCC ili ULCC) za prevoz od Meksičkog zaliva do Kine košta između 76 i 77 miliona dolara po putovanju. Pre sukoba na Bliskom istoku, uobičajena cena iznosila je između 7 i 10 miliona dolara. Time je cena transporta po barelu nafte porasla za 38 do 39 dolara.
Ispostavlja se da troškovi transporta sada čine gotovo polovinu cene američke lake, slatke sirove nafte (WTI), te je isplativije kupiti „crno zlato” od drugog dobavljača, čak i ako je sama sirova nafta skuplja. Na primer, „Murban” (Murban) laka i slatka nafta iz UAE, košta približno 2 dolara manje po barelu od WTI nafte, čak i kada se uračunaju troškovi transporta do Istočne Azije.
Razmatran je i pokušaj zamene supertankera manjim plovilima (klasa Suezmax, Aframax ili Panamax) kao izvodljiv logistički potez. Međutim, u praksi se to pokazalo kao besmisleno. Kompanija „Trafigura” (Trafigura) zakupila je tanker kapaciteta 600.000 barela za 24 miliona dolara, što znači da trošak transporta iznosi oko 40 dolara po barelu. Ispostavilo se da problem nije u veličini broda, već u opštem nedostatku kapaciteta u globalnoj trgovačkoj mornarici i rizicima povezanim sa tom rutom.
U takvim okolnostima, Rusija sada ima priliku da u velikim količinama isporučuje svoju naftu klase ESPO u Kinu iz luke Kozmino, koja je znatno bliže od Meksičkog zaliva i Persijskog zaliva. Štaviše, deo ruske nafte transportuje se naftovodom. Sada Rusija ima mogućnost da prodaje ESPO naftu Kini uz manji popust ili da ostvari veću zaradu za sebe.
Situacija je složenija kada je reč o Indiji. Ruska nafta tamo uglavnom stiže iz Baltičkog i Crnog mora, što podrazumeva dug put. Pored toga, obim isporuka preko Novorosijska prepolovljen je zbog obustave utovara.
Za kupce, cena nafte u luci otpreme nije toliko važna koliko njena cena po dolasku u rafineriju. Ona obuhvata cenu same nafte, troškove pomorskog transporta, osiguranje, rizike na ruti i vreme transporta.
Ukoliko se kriza oduži i zadrže se prethodno pomenute visoke cene, SAD će morati da ponude popuste azijskim zemljama ili da potraže kupce u Evropi i na zapadnoj hemisferi. Rusija će steći prednost u isporukama Kini, ali samo u okviru kapaciteta svojih luka, tankera, osiguranja i bezbednosnih mogućnosti.
