RUŽAN, LOŠ, ZAO I GLUP: Pismo protiv Srbije i Rusije završava u korpi za smeće

Slanjem pisma na više adresa u Briselu, hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić načinio je veliku grešku.

Ovim potezom on je sebi pucao u nogu, a pismo će, s obzirom na ono što su Bosni i Hercegovini poručili ambasadori zemalja Kvinte i američki državni sekretar Entoni Blinken, završiti u korpi za smeće.

Slanjem nezvaničnog pisma, takozvanog „non pejpra“ na više briselskih adresa, u kome se za političku krizu u BiH optužuju Srbija, Hrvatska i Rusija, a uz njih i političke partije Srba i Hrvata u BiH, HDZ i SNSD, Željko Komšić je još jednom pokazao koliko je neodgovoran i neozbiljan, tvrdi politički analitičar iz Banja Luke Anđelko Kozomara.

Komšićevo pismo protiv Rusije, Srbije, Srpske
Kao član kolektivnog šefa države, Komšić istupa samostalno, što nije dozvoljeno ustavom BiH – to je dozvoljeno samo predsedavajućem Predsedništva, dodaje naš sagovornik.

„On očigledno izvršava nalog svog mentora Bakira Izetbegovića, i zalaže se za „građansku državu“ u kojoj bi se potpuno negirala nacionalna struktura BiH, odnosno njena dejtonska struktura o dva entiteta i tri naroda. Građanska država, to je svima jasno, nije moguća u BiH, nije bila moguća ni u bivšoj Jugoslaviji koja je bila koliko-toliko uređena pa je ipak morala da pukne po nacionalnim šavovima“, ocenjuje Kozomara.

Zalažući se za nemoguće, Komšić je pismom zapravo najbolje pokazao ko, u stvari, koči napredovanje BiH prema Evropskoj uniji, nastavlja naš sagovornik.

„Očigledno da su i zemlje Kvinte shvatile svu stupidnost Komšićevog istupa i odgovorili su mu kratko, onako kako je to učinio i američki Stejt department u pismu trojici članova Predsedništva – nema nikakvih stranih mešanja u promene unutrašnjeg uređenja BiH, nego svi moraju da sednu i između sebe se dogovore“, naglašava Kozomara.

Uz to, iz pisma Stejt departmenta vidi se šta u BiH zanima Amerikance – ništa što je u interesu Bošnjaka – primena presude iz slučaja Sejdić-Finci, kao i da se Dom naroda BiH u Federaciji BiH bira tako da i Srbi iz tog entiteta u njemu mogu da imaju svoje predstavnike, ističe on.

Napad na Rusiju – Bakirovo kukavičje jaje

Povoda za Komšićev napad na Rusiju ima nekoliko – između ostalog to je i pismo ruskog ambasadora u BiH, Igora Kalabuhova, u kome se navodi da će Rusija, u slučaju praktičnog približavanja BiH i NATO reagovati na, kako se navodi, taj neprijateljski korak. Drugi razlog mogao bi se pronaći u poslovici „vid’la žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu“ – Komšić je shvatio da je optužiti Rusiju na Zapadu danas veoma moderno i politički profitabilno pa je poželeo da se iskaže kao zaštitnik BiH od „malignog ruskog uticaja“.

Kozomara podseća da je političko rukovodstvo u BiH izbegavalo da kritikuje Rusiju iz dva razloga – zbog gasa, od koga entitet Federacija BiH zavisi više nego Republika Srpska, kao i zato što je ruska vakcina, uz kinesku, jedina dostupna za građane BiH.

„Međutim, posle ovog pisma ruskog ambasadora i posle nekoliko njegovih istupa u sarajevskim medijima, oni i dalje ne napadaju. Ali, zato mislim da je Bakir Izetbegović naredio svom đaku Komšiću, koga su, kao što je poznato, Bošnjaci izabrali za hrvatskog člana Predsedništva, da tako istupi, da bi sutra mogao da kaže kako se ne slaže sa tim ako bi Rusija radikalnije reagovala na ovako teške optužbe“, smatra Kozomara.

Komšića pogodila i vakcinacija u Srbiji

Dok je Komšićev napad na Hrvatsku izazvan traženjem te zemlje da na predstojećem samitu EU jedna od tema razgovora lidera Unije bude stanje u BiH, napad na Srbiju izazvan je, prema mišljenju našeg sagovornika, isključivo zbog neverovatno velikog odziva građana BiH na poziv srpskog državnog rukovodstva da se vakcinišu u Srbiji.

„U ovdašnjim medijima iznošene su pohvale i zahvalnost Srbiji što je građanima BiH omogućeno da sačuvaju zdravlje. To je verovatno duboko pogodilo Komšića, jer, sve što se pozitivno govori o Srbiji, za njega je neprijateljski čin“, kaže Kozomara.

Željko Komšić je, podsećamo, poslao pismo institucijama EU u kome je optužio Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) Dragana Čovića i Stranku nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika da kroz reformu Izbornog zakona BiH na stoje da „zacementiraju etnički temeljenu politiku koja eskalira u populistički totalitarizam“, posebno kroz stvaranje etnički čistih izbornih jedinica, što asocira na stvaranje „trećeg entiteta“.

Komšić u pismu navodi da očekuje veću pomoć u pogledu NATO integracija kao i „suzbijanje negativnog ruskog uticaja i njihovog narativa da je BiH država sa dva entiteta i tri naroda, te da će oni prihvatiti ‘sve što se tri naroda dogovore’, što nije demokratski izraz i uvodi elemente sistemske diskriminacije i nestabilnosti u radu državnih institucija“.

Komšić je ukazao na, kako je naveo, „rastući ruski uticaj u Bosni i Hercegovini, kroz retoriku i aktivno delovanje prema pojedinim političkim akterima“, što, smatra, nije moguće kvalitetno rešiti bez aktivnijeg angažmana zvaničnika EU iz Brisela.

Stigao odgovor Komšiću

Ambasadori Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD, kao i Specijalni predstavnik EU u BiH, pozvali su političare iz BiH da rade na nepretku zemlje.

Pozivaju i da rade na evropskom putu i da se suzdrže od optužbi i spekulacija.

“Pozivamo sve političke aktere da se suzdrže od spekulacija i stvaranja nepotrebnih tenzija i da umesto toga usmere svoju pažnju na rad i konstruktivan dijalog koji su potrebni za pomeranje BiH na odabranom putu u EU”, navodi se u poruci ambašadora Kvinte i EU.

Političari u BiH se pozivaju da u 2021. gdoini rade na rešavanju 14 prioriteta koje je identifikovala Evropska komisija kako bi zemlja mogla da dobije status kandidata za članstvo u EU.

“Transparentnost i inkluzivnost presudni su za sveobuhvatni uspeh, ali česti pokušaji lažnog predstavljanja ili narušavanja uloge i namere nekih međunarodnih aktera u Bosni i Hercegovini, uključujući EU i Sjedinjene Države, kontraproduktivni su za važne reformske procese neophodne za povećanje demokratskog učešća, jačanje vladavina zakona, podstaknu ekonomsku konkurentnost i oporavak i vrate poverenje građana”, zaključuju predstavnici Kvinte i EU u BiH.

Ovo saopštenje tumači se kao odgovor na pismo hrvatskog člana Predsedništva BiH, Željka Komiića, upućeno Briselu, a povodom zahteva Zagreba da se na sledećem sastanku Saveta EU, u okviru debate o Zapadnom Balkanu posebno razgovara o situaciji u BiH.

Komšić u svom pismu, na pet stanica, analizira situaciju u BiH, pri čemu se fokusira na ruski uticaj, mešanje Hrvatske i Srbije u unutrašnja pitanja BiH, kao i na spregu HDZ i SNSDa, ali i kritike na račun ponašanja EU u BiH.

(Sputnik,Tanjug)