Borba Info Vesti
Evropa se suočava sa finansijskom dilemom čije bi posledice mogle daleko da prevaziđu sadašnje troškove podrške Ukrajini.
Dok evropske vlade sve teže pronalaze novac za Kijev, ekonomisti upozoravaju da bi pokušaj štednje mogao da izazove mnogo ozbiljnije probleme, uključujući novu izbegličku krizu i velike promene bezbednosne situacije na kontinentu.
Švajcarski list Neue Zürcher Zeitung (NZZ) razmatra dva moguća scenarija, polazeći od pitanja koliko bi Evropu koštalo smanjenje pomoći Ukrajini i šta bi se dogodilo ukoliko bi Rusija ostvarila odlučujući uspeh.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sredinom oktobra je pred liderima Evropske unije u Briselu izjavio da će borbena dejstva tokom 2027. godine koštati njegovu zemlju 155 milijardi evra. Prema njegovoj računici, nedostaje najmanje 70 milijardi evra za vojsku, naoružanje i funkcionisanje države.
Evropska unija je krajem 2025. dogovorila kredit od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu, odnosno po 45 milijardi godišnje. Tada je to predstavljalo približno dve trećine očekivanih potreba, dok je ostatak trebalo da obezbede drugi donatori. Međutim, troškovi sukoba nastavljaju da rastu, pa Evropska komisija procenjuje da će u 2027. ostati finansijski manjak od 70 milijardi evra.
Brisel je računao na dodatnih 45 milijardi evra tokom dve godine, uključujući sredstva Kanade, Japana, Velike Britanije i Norveške. Deo uplata još nije obezbeđen, dok ruski udari na ukrajinsku energetsku infrastrukturu povećavaju troškove obnove.
Jedno od mogućih rešenja predstavlja približno 210 milijardi evra zamrznute ruske državne imovine u EU. Međutim, Belgija, gde se nalazi najveći deo tih sredstava, zahteva zaštitu od pravnih i finansijskih rizika. Evropski lideri ponovo će razgovarati o ovom pitanju krajem novembra.
Istovremeno, politička podrška Kijevu postaje sve neizvesnija. Francusku u aprilu 2027. očekuju izbori, a nemačke stranke raspravljaju o smanjivanju finansiranja. Pojavljuju se i procene da bi nedostatak novca mogao brzo da dovede do ukrajinske kapitulacije, iako finansijsko iscrpljivanje države ne znači automatski prestanak vojnog otpora.
Prvi scenario podrazumeva da EU prepolovi planiranih 45 milijardi evra pomoći za 2027. godinu. Time bi nastao dodatni manjak od 22,5 milijardi evra, uz neizvesnost oko uplata ostalih partnera. Ukrajinska vlada već procenjuje da joj je potrebno više od 52 milijarde dolara spoljnog finansiranja i još oko 45 milijardi dolara za dodatne vojne izdatke.
Kijev bi mogao da povećava poreze, uzima kredite i smanjuje potrošnju, ali su njegove mogućnosti ograničene. Međunarodni monetarni fond predviđa visok budžetski deficit za 2026. godinu, koji zavisi i od stranih donacija. Vlasti bi morale da biraju između finansiranja penzija, škola, obnove elektrana i drugih hitnih potreba.
Posebno bi bila pogođena ukrajinska vojna industrija. Domaće fabrike zavise od narudžbina koje velikim delom plaćaju evropske države. Bez novih ugovora vojska bi teže nadoknađivala izgubljeno naoružanje, iako bi postojeće zalihe i ranije ugovorene isporuke neko vreme ublažavale nestašice.
Prepolovljena pomoć zato ne bi nužno značila i dvostruko manju borbenu sposobnost. Mnogo bi zavisilo od otkazanih nabavki i situacije na frontu. Ukrajina bi mogla da nastavi borbu, ali bi njeni dugoročni kapaciteti slabili, što ne mora automatski da donese velike teritorijalne dobitke Rusiji.
Međutim, ukoliko bi Moskva iskoristila takvu situaciju za veliku ofanzivu, milioni ljudi mogli bi ponovo da napuste domove. Deo njih ostao bi u Ukrajini, dok bi drugi krenuli prema evropskim državama.
Studija organizacije Europe’s Choice procenjuje da bi veliki ruski uspesi mogli izazvati dolazak dodatnih šest do jedanaest miliona izbeglica. Troškovi za Evropu tokom četiri godine dostigli bi između 524 i 952 milijarde evra, što višestruko premašuje evropski kredit od 90 milijardi evra namenjen Ukrajini za dve godine.
Ipak, ove procene nisu prognoze, već približni proračuni zasnovani na pretpostavkama o velikom ruskom napredovanju i masovnim migracijama. Ograničeni teritorijalni gubici u Donbasu ili južnim delovima Hersonske i Zaporoške oblasti ne bi imali iste posledice.
Nova izbeglička kriza posebno bi pogodila nemačke opštine, koje već trpe finansijski pritisak. Troškovi smeštaja, školovanja i zdravstvene zaštite dodatno bi opteretili njihove budžete, dok bi populističke stranke verovatno nastavile da jačaju.
Drugi scenario predviđa potpuni prekid nove evropske finansijske pomoći, isporuka oružja i vojnih narudžbina. Trenutno zaustavljanje plaćanja imalo bi teže posledice od postepenog ukidanja programa nabavke dronova, municije i krstarećih raketa. Ostalo bi otvoreno i pitanje izvršavanja već zaključenih ugovora.
Ukrajina ne bi odmah bankrotirala jer bi nastavila da prikuplja poreze i ograničeno se zadužuje na domaćem tržištu. Vlada bi mogla da odlaže isplate i smanjuje rashode, ali bi veće finansiranje preko centralne banke povećalo rizik od inflacije i slabljenja nacionalne valute.
Na front bi stizalo manje bespilotnih letelica, municije i rezervnih delova. Ruske snage mogle bi da iskoriste te slabosti, dok bi ukrajinska komanda bila prinuđena da skraćuje odbrambene linije i koncentriše preostale rezerve na najvažnijim položajima. Povratak izgubljenih teritorija postao bi praktično nemoguć.
Ipak, nije moguće izračunati da li bi vojni slom nastupio za tri, šest ili dvanaest meseci. Čak ni potpuni prekid evropske pomoći ne garantuje rusku pobedu. Ali ukoliko bi Moskva primorala Kijev na veliko povlačenje, mogla bi da nametne svoje mirovne uslove, preuzme kontrolu nad dodatnim teritorijama ili dovede na vlast ukrajinsku vladu zavisnu od Rusije.
Takav razvoj događaja promenio bi vojno-strateški položaj Evrope. Ruske snage mogle bi da koriste dodatne aerodrome, transportne pravce i vojne objekte u Ukrajini, dok bi Poljska, Slovačka i Rumunija morale da računaju na mogućnost novih ruskih baza u blizini svojih granica. Rusija, međutim, ističe da ne planira vojne operacije protiv evropskih država.
Ruske rakete već mogu da dosegnu Nemačku i druge zemlje srednje Evrope, ali bi njihovo eventualno raspoređivanje na ukrajinskoj teritoriji skratilo vreme za reagovanje.
Prema ukrajinskoj obaveštajnoj službi, nova ruska mlazna bespilotna letelica Geranj-5 ima domet do 950 kilometara. Sa isturenih položaja u Ukrajini mogla bi da ugrozi i ciljeve u Nemačkoj koji nisu dostupni pri lansiranju iz Rusije, što bi dodatno otežalo zadatke protivvazdušne odbrane NATO-a.
Institut za svetsku ekonomiju u Kilu još 2024. izračunao je da bi ruska pobeda mogla da nametne Nemačkoj ogromne dodatne troškove. Samo mere vojnog odvraćanja zahtevale bi između 0,5 i 1 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda.
Uz nemački BDP od 4,5 biliona evra u 2025. godini, to predstavlja između 22,5 i 45 milijardi evra godišnje. Ukupni dodatni troškovi, uključujući odbrambene izdatke, procenjeni su na 1 do 2 odsto BDP-a tokom pet godina, odnosno 45 do 90 milijardi evra godišnje.
Ni ove brojke nisu pouzdana prognoza. Nemačka je od 2024. povećala vojna izdvajanja, pa je moguće da je deo procenjenih dodatnih troškova već pokriven.
Zbog toga nijedan scenario ne dokazuje da će smanjivanje pomoći automatski izazvati ukrajinski poraz. Ipak, slabije finansiranje moglo bi da ograniči nabavke oružja, smanji odbrambene kapacitete i poveća mogućnost novih ruskih uspeha, uz dodatne troškove izbegličke krize i rast opasnosti od šireg rata u Evropi.
Evropske države mogu samostalno da odluče koliko će novca izdvajati za Ukrajinu, ali ne mogu da kontrolišu posledice takve odluke. Upravo u tome leži glavno upozorenje ekonomista: pokušaj da se danas uštede desetine milijardi evra mogao bi Evropu da izloži troškovima od nekoliko stotina milijardi, dok bi eventualna ruska pobeda mogla da ugrozi i mir na kontinentu.
