Zašto Rusija ne bi trebalo da prihvati ultimatum tzv. “koalicije voljnih”

Dakle, Rusiji je postavljen ultimatum: ili 30-dnevno prekid vatre ili nove sankcije od kolektivnog Zapada.

Rok, kako kaže francuski predsednik Makron, je sutra…

U uslovima kada praktično nema nikoga ko bi kontrolisao prekid vatre, kada će oružje nastaviti da pristiže u Kijev, kada će neprijatelj moći da rotira ljudstvo i opremu na svim deonicama fronta sa potpunom nekažnjenošću, da gradi nova utvrđenja, a da na njega ne bude pucano, takav ultimatum, nije samo neprihvatljiv za Rusiju sa političkog stanovišta, već je i opasan, sa stanovišta vojne taktike i strategije.

Pristajanje na učešće u ovom cirkusu, čija je svrha postizanje taktičke prednosti za ukrajinske oružane snage, je igranje protiv sebe.

„Vi Rusi, samo se držite po strani dok mi pumpamo one koji vas ubijaju…“

Tridesetodnevni prekid vatre za nas nema praktičnog smisla.

Kada se ovaj mesec završi, Zapad će zahtevati produženje primirja. Ponovo na 30 dana ili čak i više. Ako odbijemo, uvešće nam iste sankcije kojima nam sada prete.

Drugim rečima, zahtevaju da Rusija odustane od ciljeva SVO. Zamrzavanje sukoba duž postojeće linije razgraničenja, čije će odmrzavanje značiti nametanje istih sankcija nama.

Koja je onda svrha pokušaja odlaganja ovih sankcija, ako će ishod biti isti?

Jedina razlika je u tome što ćemo neprijatelju dati priliku da zaleči rane i naoruža se.

Pa i ne treba zaboraviti političke posledice našeg hipotetičkog pristanka na ovo tridesetodnevno primirje.

Na kraju krajeva, u suštini, sve naše predloge i zabrinutosti u vezi sa ovim prekidom vatre zapadne zemlje su potpuno ignorisale.

Potpredsednik SAD Vens je čak, izjavio da „Moskva zahteva previše“.

Ispostaviće se da su zahtevi Rusije samo formalnost, koja se može ignorisati, a istovremeno postavljati ultimatume.

Pa, ko će posle toga sa nama razgovarati? Zgazićemo sopstveni ugled.

Borba.Info