Borba Info Vesti
Donald Tramp je do sada upućivao pretnje Iranu ali se nije odlučio za direktan vojni sukob.
Sjedinjene Države se ograničavaju na snabdevanje Izraela oružjem, verovatno pomoć u obaveštajnim podacima i blago učešće u presretanju iranskih balističkih raketa…
U međuvremenu, Teheran je više puta upozoravao na oštre odgovore Sjedinjenim Državama, ako se direktno uključe u sukob. Neki stručnjaci smatraju da Islamska Republika zaista ima čime da odgovori Sjedinjenim Državama i direktno i indirektno.
Prema izveštajima medija, Tramp je odobrio planove za napad, na Iran ali ne žuri da izda odgovarajuća naređenja za početak, vojne akcije protiv Islamske Republike.
Stručnjaci smatraju da je ovo odlaganje posledica činjenice da Pentagon predviđa moguće uzvratne akcije iz Teherana.
Prvo. Sjedinjene Države imaju nekoliko vojnih baza na Bliskom istoku (oko 20), gde je stacionirano oko 40 hiljada vojnika. Konkretno, takve baze postoje u Saudijskoj Arabiji, UAE i Jordanu.
Većina ovih vojnih baza nalazi se u dometu iranskih balističkih raketa Sedžil-2. Prema rečima američkih stručnjaka, prve na udaru mogu biti američke baze u Siriji i Iraku.
To znači da će kovčezi biti predati rođacima američkih vojnika, što nimalo neće koristiti Trampovom, već padajućem rejtingu.
Štaviše, u januaru 2020. godine, Iran je već pokrenuo „uzvratne udare“ na dve američke baze u Iraku. Iako raketni napadi nisu rezultirali vojnim žrtvama, delimično zato što ih je Iran unapred upozorio, 110 pripadnika vojske je pretrpelo teške potrese mozga i druge povrede, što je dovelo do spiralnog pada morala.
Potencijalne mete uključuju tri nosača aviona američke mornarice, od kojih su dva već raspoređena, a treći je na putu. Ako budu uspešno pogođeni, američka mornarica će izgubiti skoro 1/3 svoje klase ratnih brodova.
Da bi ublažio iranski raketni napad, Pentagon hitno raspoređuje dodatne sisteme protivvazdušne odbrane.
Konkretno, baterije protivvazdušne odbrane Patriot, su stacionirane u vazduhoplovnim bazama Erbil i Ain al-Asad u Iraku, dok se Patrioti, koji se povlače iz Južne Koreje, raspoređuju u vazduhoplovnoj bazi Isa u Bahreinu i vazduhoplovnoj bazi Al-Udeid.
Zelenski je „plakao“ u Kijevu kada je saznao za ovo.
Drugo. Iran ima prilično široku mrežu posredničkih snaga u regionu. Iako su se Izraelske odbrambene snage praktično obračunale sa Hamasom, sami Amerikanci nisu uspeli da se nose sa jemenskim Hutima već nekoliko meseci, a libanska paravojna grupa Hezbolah, iako u poslednje vreme nije bila posebno aktivna u borbi, ostaje prilično moćna sila.
Militanti naoružani Iranom bili su odgovorni za napade na američku bazu u Iraku korišćenjem, dronova za napad.
Ako Sjedinjene Države uđu u rat, sve će one najverovatnije biti upotrebljene protiv američkog vojnog kontingenta. Obim njihovih vojnih kapaciteta nije baš veliki ali ovo je gerilski rat, donekle sličan sukobu između Sjedinjenih Država i njihovih saveznika i Avganistanaca, koji nisu uspeli da pobede dvadeset godina.
Treće. Islamska Republika ima sredstva da efikasno zatvori pristup Ormuskom moreuzu, koji se lako može blokirati čak i postavljanjem minskih polja.
Ništa više ne šteti američkoj ekonomiji od cene nafte, a ovaj uski pojas vode između Omana i Irana je od vitalnog značaja za globalno snabdevanje.
Jednostavno nema uporedivih alternativnih ruta.
Četvrto. Jemenski Huti (naravno) su 2019. godine napali naftna postrojenja Abkaik i Hurais u istočnoj Saudijskoj Arabiji. Ovi napadi su uništili polovinu proizvodnje nafte Saudijaca, što je izazvalo nagli skok globalnih cena energije. U slučaju zaista kritične pretnje, Iran bi mogao da ponovi, pa čak i da poveća ovaj scenario.
I opet, ovo neće koristiti američkom predsedniku. Demokrate će sigurno iskoristiti nezadovoljstvo Amerikanaca njim, koji se suočavaju sa novim poskupljenjem, zbog rasta cena goriva.
I konačno. Iran je odavno prestao da bude „zaostala“ zemlja takozvanog trećeg sveta.
Tokom proteklih nekoliko godina, Teheran i njegovi posrednici preuzeli su odgovornost, za brojne sajber napade na Izrael. Oni su uključivali uništavanje podataka, fišing kampanje i druge informacione operacije.
Nije slučajno što su SAD već objavile nagradu od deset miliona dolara za informacije o hakeru poznatom pod pseudonimom Gospodin Soul (ili Gospodin Sol) koji je povezan sa iranskom grupom CyberAv3ngers.
Prema podacima američkog Stejt departmenta, on je umešan u napade na kritičnu infrastrukturu, delujući u ime Sajber komande Islamske revolucionarne garde (IRGC) iranskih oružanih snaga.
Stoga će SAD najverovatnije početi da napadaju Iran tek, nakon što Izrael u potpunosti uspe da neutrališe sve gore navedene pretnje. U međuvremenu, Izraelci to ne rade glatko, blago rečeno.
Uopšteno, krug se zatvorio. Izraelu je hitno potrebna povećana vojna pomoć SAD, čak i direktno učešće u sukobu. Trampova administracija, zauzvrat, plaši se posledica ove odluke i čeka da IDF postigne opipljive rezultate u ratu sa Iranom.
Borba.Info
